Uprkos svojoj društvenoj važnosti, neka zanimanja se u Nemačkoj plaćaju vrlo skromno. Klasičan primer su poslovi čišćenja, koji se, sa prosečnom bruto platom od 2.493 eura za puno radno vreme, nalaze se u samom vrhu najlošije plaćenih zanimanja, navodi sajt „wmn.de“.
U odgovoru Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) na pitanje grupe građana u Bundestagu, poslovi čišćenja nisu jedini koji su ispod granice pristojne zarade. Odmah za njima su i poljoprivredna zanimanja, sa prosečnom mesečnom bruto platom od 2.531 euro. Ni u turizmu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu situacija nije mnogo bolja, jer je tu prosek plate 2.634 eura.
lista slabo plaćenih zanimanja je duga i uključuje i hortikulturu, sa platom od 2.672 eura, proizvodnju hrane, gde prosečna plata iznosi 2.724 eura, tekstilnu i kožarsku industriju (2.724 eura), prodajna zanimanja (2.845), zanimanja u oblasti završnih građevinskih radova (2.845), obradu plastike i drveta (2.943), vozače (2.999 eura).
Jedna od mogućnosti za poboljšanje plata u ovim zanimanjima je minimalna zarada, koja trenutno iznosi 12,41 euro po radnom satu, dok bi druga opcija bila bezuslovni osnovni dohodak, kako to predlaže „wmn.de“. Ta bi ideja podrazumevala da svi građani, nezavisno od zaposlenja, dobijaju određeni neoporezivi iznos zarade, što bi moglo rasteretiti radnike sa niskim primanjima i pružiti sigurnost samozaposlenima.
Prema pisanju nemačkog sajta, svega 43 posto zaposlenih još uvek radi prema kolektivnim ugovorima, a taj udeo stalno opada, pa bezuslovni osnovni dohodak ostaje utopija sve dok neka stranka ne razradi njegovo finansiranje. Realnije rešenje bi bile sektorske minimalne plate, poput onih u sektoru nege, gde je donja granica 15 eura.
Inače, nemačke firme koje se oslanjaju na jeftinu radnu snagu profitiraju od skrivenih državnih subvencije koje idu na teret poreskih obveznika, a to provocira pitanje zašto država nadoknađuje razliku u plati umesto da poslodavce obaveže na pravedne plate?
Оставите одговор