Međutim, praksa je sasvim drugačija i pokazuje da se loši trendovi, uvreženi u naše društvo, ne menjaju tako lako. Glomazna državna administracija i čekanje na izdavanje građevinske dozvole previše često se pokazuju kao prepreka za svakog investitora, pa i stranog, da uopšte započne bilo kakav posao u Srbiji. Zato je verovatno da će u ovoj godini, zbog uslova poslovanja na našem tržištu, u Srbiju od velikih svetskih trgovinskih lanca, doći samo „Lidl“.
Kako prenosi „RTS“, iz Vlade najavljuju da je dolazak nemačkog trgovinskog lanca „Lidl“ do kraja godine izvestan. Investitor kupuje građevinsko zemljište u više srpskih gradova i najavljuje početak rada istovremeno na više lokacija. Međutim, zbog siromašnog tržišta i male kupovne moći građana u Srbiji, drugih zainteresovanih lanaca megamarketa za sada nema, kažu u Vladi.
San svakog potrošača, pa i srpskog, jeste što veći izbor robe i što niže cene. U Udruženju za zaštitu potrošača smatraju da će građani rast kupovne moći osetiti tek kada u Srbiju dođe više konkurentnih trgovinskih lanaca. U realnosti je ipak, drugačija situacija. Uz nisku kupovnu moć stanovništva, Srbija predstavlja malo tržište, na kome cene diktira svega nekoliko trgovinskih lanaca.
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra da bi zdrava konkurencija i prava tržišna utakmica mogla da se dogodi samo ako u našu zemlju dođe više trgovinskih lanaca u isto vreme.
– Bojim se da će samo jedan novi lanac marketa, kakav god da on bio, potpuno da se prilagodi stanju na našem tržištu, jer trgovci su tu da bi uzimali profit. Zašto taj jedan trgovac, takođe ne bi prodavao robu po cenama po kojima prodaje konkurencija, ako već misli da i time može da ostvari dodatnu zaradu – objasnio je Nikolić.
Zvanični statistički podaci pokazuju da je na tržištu Srbije, u prošloj godini promet u maloprodaji bio manji za 5,6 posto nego 2012. godini, a procene govore da će tokom ove godine potrošnja opasti za 7,5 posto.
Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine naveo je da je ukupna potražnja srpskog tržišta za osnovnim proizvodima, negde oko šest do sedam milijardi evra. Kako je objasnio, trgovinski lanci učestvuju u toj masi sa oko četiri do pet milijardi, dok ostalo predstavlja promet STR i pijaca. Siromašno tržište i mala kupovna moć u suštini su glavni razlog zašto kod nas do sada nije došao ni jedan ozbiljan svetski diskontni trgovinski lanac, zaključuje Milićević.
Osnovne stavke po kojima se investitori odlučuju da li će ući na neko tržište, jesu veličina tržišta, kupovna moć građana, politička stabilnost, kolebanje deviznog kursa, porezi, birokratija i korupcija. Međutim, potrošače jedino zanima da li će roba biti jeftinija.
Ekonomista Saša Đogović potseća da ukoliko žele da pridobiju potrošače, trgovci će to najbolje uraditi kroz zdravu konkurenciju i širi i kvalitetniji asortiman roba i usluga. Trgovci će tako nastaviti da pridobijaju potrošače, ali i da čuvaju i uvećavaju svoj promet.
– Sasvim sam siguran da svaki ozbiljan igrač na našem tržištu to zna i da realno sagledava situaciju, pa stoga i neće ići sa nekim nadziđivanjem cena ili njihovim zamrzavanjem na visokom nivou – izjavio je Đogović za „RTS“.
Оставите одговор