Vršački komunalci su prošle godine, u saradnji sa kompanijom Sekopak, sakupili i na recikla¬žu poslali više od 400 tona neorganskog otpada. Ove godine rezultat bi trebalo da bude još bolji, jer je proletos širom grada postavljeno 70 kontejnera za odlaganje stakla, zahvaljujući čemu je već sada ispunjen plan od 150 tona prikupljene staklene ambalaže.
Inače, Vršac već decenijama važi za jedan od eko¬loški najosvešće¬nijih gradova u Srbiji, što je posebno evidentno poslednjih sedam godina, od kada se JKP 2. oktobar aktivno bavi reciklažom neorganskog otpada. Na gradskoj deponiji komunalni radnici svakodnevno sortiraju smeće, da bi ga zatim slali na dalju obradu, pišu Novosti.
– Zahvaljujući sortiranju otpada namenjenog reci¬klaži, prosečnu količinu smeća koje završi na našoj depo¬niji smanjili smo za samo tri godine sa 28 na 22 tone dnevno. Istovreme¬no, i visina smetlišta je, umesto da ide nagore, sada čak manja za oko metar, a iskorenili smo i samoza-paljivanje, koje se ranije često dešavalo – objašnja¬va rukovo¬dilac sektora Održavanje javnih površina u JKP 2. oktobar Velizar Vemić.
Pored ovoga, u Magistarskom na¬selju i Stakle¬niku u Vršcu prošle godine je, među pr¬vima u Srbiji, pokrenut projekat primarne selekcije kuć¬nog otpada, kojim je za sada obuhvaćeno oko 600 od ukupno 16.000 gradskih domaćinstava.
– Plan je da akciju sva¬ke godine proširujemo za oko 300 novih korisnika. Vrščani već stiču nove navike i sami sortiraju smeće, a mi ih motiviše¬mo tako što svakoj mesnoj zajednici uplaćujemo novac koji zaradimo od prodaje PET ambalaže sa njihove teritorije – navodi Vemić i dodaje da orga¬nizuju i humanitarne ak¬cije prikupljanja stare garderobe koja još može da se nosi, kako teško razgradivi i lako zapa¬ljivi tekstil ne bi zavr¬šio na deponiji.
Takođe, i ostatke hrane koriste za proizvodnju komposta kojim održavaju gradske zelene površine, dok građevin¬ski otpad drobe i njime posipaju atarske puteve.
– Tako smo uspeli da vek trajanja ovdašnje de¬ponije, koja se prostire na 23 hektara, od kojih se trenutno koristi tek nešto više od trećine, bude produžen. Isto tako, do 2020, kada se gledalo sa Vršačkih planina, ona je izgledala kao velika bela mrlja usred zelenih oranica, sa plastičnim kesama koje su letele svud naokolo, a danas se ne razaznaje da je reč o sme¬tlištu, jer je dobar deo površine obrastao zele¬nilom – objašnjava Vemić.
JKP 2. oktobar je još pre de¬vet godina na deponiji sagradilo objekat za sortirno-reciklažni centar, ali on još uvek ne radi jer nedostaju mašine. Nedavno su dobili mini-liniju za obradu sakupljenog otpada, ali će šest metara dugačka pokretna traka i oprema za bušenje plastič¬nih flaša radi boljeg baliranja, ipak, biti smešteni u nekoj manjoj prostoriji. Vršački recikleri očekuju da će dobiti i presu za papir, budući da je i lokalna privreda pokazala veliku ekološku odgovornost, pa sav otpad ove vrste donosi na reciklažu.
Оставите одговор