U Srbiji se ne zna gde završava 180.000 tona životinjskog otpada godišnje

Prema podacima Evropske zelene partije (EZP), samo se u srpskim klanicama godišnje stvara oko 180.000 tona životinjskog otpada za koji se “ne zna gde završava”, budući da u našoj zemlji ne postoje spalionice, pa ni bilo kakvo drugo odgovarajuće rešenje za taj problem.

Potpredsednik EZP Aleksandar Antonijević kaže da je jedino adekvatno rešenje za uklanjanje životinjskog otpada izgradnja spalionica, a kako smatra, Srbiji je sasvim dovoljno jedno takvo postrojenje, prenosi Agrosmart.

– To su postrojenja koja rade na temperaturama od 900 do 1.000, ili od 1.200 do 1.600 stepeni, zavisno od vrste otpada, jer se kod nekog otpada ne može postići velika temperatura zbog njegovog oblika. Temperatura mora da bude na toj visini, kako nakon spaljivanja ne bi ostalo štetnih materija u vazduhu. Sve što se radi po nižim temperaturama predstavlja ogroman problem po pitanju zagađenja – objašnjava Antonijević i ističe da bi takvo rešenje bilo profitabilno i ne bi opretećivalo budžet, jer bi zagađivači sami plaćali uništavanje otpada po kilogramu.

On je upozorio da u Srbiji veliku količinu životinjskog otpada građani bacaju na divlje deponije i u reke, kao i da se u klanicama stvara ogromna količina otpada. Po nekim podacima, naveo je, dnevno nastaje oko 500 tona životinjskog otpada koji bi trebalo ukloniti, što je negde oko 180.000 tona na godišnjem nivou. Takođe, kako je naglasio, u sezonama klanja domaćih životinja, vodotokovi i šume na pojedinim seoskim imanjima su preplavljeni kožama i kostima životinja.

– Mi ne možemo da propratimo gde završi taj otpad, jer u pitanju je ogromna količina. Neki zakopavaju, a neki iskoriste priliku, pa bace u reku ili šumu. Ti ljudi ne bi tako postupali ako bi imali rešenje, ako bi imali službu koju bi pozvali telefonom i rekli im “imam uginuće krave, ovce, teleta, molim vas da dođete da mi uklonite ostatke te životinje”. Služba bi izašla na teren, hladnjača bi pokupila, vlasniku životinje dala fakturu koju bi mogao da plati u narednih mesec dana za to uništenje i problem je rešen – poručio je Antonijević.

Prema rečima predsednika EZP Dejana Pavlovića, u opštini Bogatić je postavljeno pet kontejnera za odlaganje životinjskog otpada i tu se na dnevnom nivou prikupi između 15 i 20 leševa.

– U Srbiji je postojalo nekoliko postrojenja koja su se bavila tretmanom životinjskog otpada, ali sada ni jedno ne radi. To predstavlja ozbiljan ekološki i zdravstveni problem i Evropska zelena partija će predlog za izgradnju spalionice uputiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – najavio je Pavlović.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор