U Srbiji je ovogodišnji rod pšenice za 20 procenata veći nego što je bio prošle godine, a sa gotovo 600.000 hektara požnjeveno je čak 2,88 miliona tona pšeničnog zrna, rečeno je na sednici skupštinskog Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim najnerazvijenijim područjima Srbije.
Po rečima Milana Čuprića, šefa Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede, prinos žita je rekordan u poslednjih sedam godina, a procene stručnjaka govore da je ovogodišnji rod još veći od zvaničnih pokazatelja.
– Žetva je završena i sada je ostao samo manji broj površina na većim nadmorskim visinama. Prošečno je po hektaru ostvaren prinos od 4,8 tona, što je odličan rezultat. Prošle godine smo izvezli 1,1 milion tona pšenice, a ove godine će moći da se izveze i 1,5 miliona tona. Domaće potrebe su zadovoljene. Našom pšenicom, ali i brašnom, najviše se snabdevaju tržišta zemalja CEFTE, odnosno BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija, gde izvozimo 55 posto količina, a ostalo u zemlje EU, od čega najviše u Rumuniju. Svetska proizvodnja pšenice ove godine procenjena na oko 738 miliona tona, što je takođe rekord u poslednjih sedam godina – rekao je Čuprić, a prenosi agencija „Tanjug“.
Čuprić je podsetio da je pšenica berzanska roba i da nije moguće postojanje monopola pri određivanju njene cene, već se ona utvrđuje na osnovu ponude i tražnje na tržištu.
– Trećina naših poljoprivrednika odlučuje se da proda pšenicu pre žetve, trećina tokom, a trećina nakon žetve. Prve trgovine počele su kada je cena iznosila 16,5 dinara za kilogram, a sada se cena kreće od 14 do 15,5 dinara. Za očekivati da jedan deo pšenice zbog visoke cene kukuruza ode u stočnu hranu. To nije ništa strašno, uobičajeno je i pozitivno za proizvođače, jer će se povećati potržnja. Kalkulacije poljoprivrednika govore da je proizvođačka cena žita 20 dinara, a u Ministarstvu je urađena računica koja pokazuje da je proizvodna cena 10 dinara po kilogramu, pa prema našim procenama prosečna proizvođačka cena iznosi 20 dinara za kilogram. Država, ipak, ne može da se meša i diktira cenu poljoprivrednih ili bilo kojih drugih proizvoda, pa tako ni pšenice – kaže Čuprić.
Оставите одговор