U istraživanjima NALED-a skoro dve trećine ispitanih privrednika glavni razlog za izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na zarade vidi u visini ovih nameta, a 43 posto njih smatra da je ovakva utaja najzastupljeniji oblik sive ekonomije u Srbiji.
Analiza poreskih i neporeskih opterećenja za početnika u biznisu, koju su uradili NALED i Fakultet političkih nauka, pokazuje da i pored toga što sebi isplaćuje minimalac i sam vodi poslovne knjige, srpski preduzetnik mora za poreze i doprinose da plati čak 44,22 procenata svojih ukupnih prihoda, dok u Hrvatskoj to iznosi 25 posto, u Mađarskoj od 25 do 35 posto, a u Nemačkoj svega 21,13 procenata.
Visoko fiskalno opterećenje poslovanja jedan je od glavnih razloga što srpski privrednici procenjuju da čak 29 posto ovdašnjih firmi i preduzetnika posluje u sivoj zoni. Iako se preduzetnici pretežno opredeljuju za paušalno plaćanje poreza, i u tom slučaju moraju da računaju na visoke troškove. Čak i da ništa ne prihoduje, vlasnik frizerskog salona godišnje na ime paušalnog poreza treba da plati između 145.000 i 250.000 dinara, u zavisnosti od opštine gde posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, prenosi agencija „Tanjug“.
– U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predviđa, kao jednu od 108 mera i aktivnosti, i uvođenje poreskog oslobađanja u prvoj godini poslovanja za mlade nezaposlene na evidenciji NSZ. Od Vlade i Ministarstva finansija NALED očekuje sprovođenje te mere do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom, jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove, neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti – objašnjava predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO „Sosijete Ženeral“ banke u Srbiji Goran Pitić.
U svom biltenu NALED naglašava da su podsticajne mere posebno važne za razvoj preduzetništva među mladima, kod kojih je stopa nezaposlenosti na kraju 2016. bila 31,3 posto, što je tri puta više od opšte stope, a na četvrtom najvišem mestu u EU. Uz to se konstatuje da je samozapošljavanje mladih u Srbiji retka pojava, i da tek 7,8 posto mladih ima status poslodavca ili radi u porodičnoj firmi, dok više od 60 posto njih nema ni želju da pokrene sopstveni biznis.
Uz podršku Nemačke razvojne saradnje, NALED će u prostorijama Ekonomskog instituta, 10. oktobra javnosti predstaviti uporednu analizu poreskog i neporeskog opterećenja početnika u biznisu i dati preporuke za uvođenje poreskog oslobađanja za preduzetnike u prvoj godini poslovanja.
Оставите одговор