U Nemačkoj nema pomoćnih radnika ni za platu od 960 eura!

Nemačka privreda ozbiljno se suočava sa problemom nedovoljnog broja pomoćnih radnika, zbog toga što se svake godine sve manje mladih odlučuje za upis u trogodišnje zanatske škole.

U jednom berlinskom distriktu „Berg“ restorani traže da zaposle čak 800 pomoćnih radnika. Vlasniku restorana „Tauro“ Gerdu Spiceru potrebna je sva raspoloživa pomoć, jer u vreme ručka njegovo osoblje jedva uspeva da drži korak sa brojem porudžbina. Međutim, na njegov oglas za zapošljavanje pomoćnih radnika niko se ne javlja poslednjih godinu dana.

– Situacija ništa nije bolja ni ove godine, pa smo morali da ponovimo oglas. Zbog ovakve situacije morali smo da ponudimo nešto drugo, pa smo plate pomoćnih radnika udvostručili na 960 eura – objašnjava Spicer, a prenosi srpska štampa.

Ovaj nemački ugostitelj samo je jedan od mnogih preduzetnika koji su morali da uvedu takvu meru, jer se svake godine sve manje mladih ljudi prijavljuje za poslove pomoćnih radnika i obuku koja bi im omogućila napredovanje u poslu. Konobar Brian Dilek kaže da većina tinejdžera ne voli taj posao, jer je težak, kao i da se konobarisanje smatra za marginalan posao. Međutim, on navodi da je Nemačkoj potrebno sve više konobara zbog turista čiji broj stalno raste.

Prema zvaničnim podacima iz skorašnjih analiza, može se zaključiti da širom Nemačke ima gotovo 120.000 upražnjenih radnih mesta za šegrte, što je 14.500 mesta više nego u 2013. godini, kada je zabeležen i najveći rast potražnje za pomoćnom radnom snagom u skorije vreme.

Za ovakvo stanje uzrok se delimično nalazi u jakoj nemačkoj privredi koja fabrikuje nova radna mesta, s jedne strane, a sa druge strane problem leži u malom prirodnom priraštaju stanovništva ove evropske zemlje. Ovo za posledicu ima rast potražnje za pomoćnom radnom snagom, ali i smanjenje ponude radne snage.

Zbog takve situacije nezaposlenost među mladima u Nemačkoj je izuzetno mala i iznosi svega oko 4 procenta, u poređenju sa 20,8 procenata, kolika je u Španiji, ili poredeći je sa EU prosekom od 9,8 posto. Snažno tržište Nemačke takođe utiče i na odluku srednjoškolaca da nastave obrazovanje na fakultetima, kako bi kasnije i više zarađivali.