Vladine mere podrške industriji mogle da pomognu u obuzdavanju tamošnje recesije, što pogoduje i srpskoj privredi, međutim, direktne strane investicije ipak nisu dovoljne da podstaknu i ubrzaju ekonomski rast naše zemlje, smatra domaća stručna javnost.
Globalna ekonomska kriza koja uslovljava smanjenje privrednih aktivnosti u Nemačkoj može negativno da se odrazi i na našu ekonomiju, pre svega kroz pad izvoza i usporavanje i ukidanje direktnih stranih investicija. Stoga, paket poreskih mera, propisanih Zakonom o mogućnostima rasta, a vredan 32 milijarde eura, koji je pripremila nemačka vlada, odgovara i Srbiji, jer će indirektno ojačati privredne aktivnosti u našoj zemlji.
Predloženi zakon, za period od 2024. do 2028. godine, predviđa podsticaje za zelena ulaganja, istraživanja i razvoj, i smanjenje korporativnog poreza za ranije finansijske godine. Međutim, nemačke kompanije su upozorile da to nije dovoljno, jer ne uključuje i subvencije za električnu energiju. Iz Udruženja hemijske industrije VCI poručuju da je za zaustavljanje deindustrijalizacije nužno ograničavanje cena struje, na šta je kancelar Olaf Šolc odgovorio da „vlada još razmatra pitanje osiguravanja snabdevanja jeftinom strujom“. prenosi seebiz.
Najveća evropska ekonomija je stagnirala u drugom kvartalu, ne pokazujući znake oporavka od zimske recesije, uvrstivši se u grupu velikih svetskih ekonomija sa najnižim nivoom aktivnosti. Prema analizi Instituta za za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope, recesija u Nemačkoj kratkoročno neće imati velike posledice po srpsku ekonomiju, a ako se oduži, mogla bi da dovede do pada našeg izvoza i prekida direktnih stranih investicija.
Stručnjaci smatraju da Srbija, ukoliko želi da izbegne rizike, treba pažljivo da prati plan transformacije nemačke privrede i traži mesto u nemačkom paketu rasta, pre svega ponudom sirovina, poluproizvoda i delova, kako bi se osigurali lanci snabdevanja, i to ne samo u automobilskoj industriji, kao do sada. Pored toga, vlast treba da nastavi sa podsticajima privredi, kao i da intenzivira privlačenje nemačkih investicija. Prema mišljenju ekonomiste Milana R. Kovačevića, subvencije i druge mere koje Nemačka donosi da bi pomogla privredi u recesiji, mogu da ublaže njene posledice, ali ne mogu da dovedu do njenog iskorenjivanja.
– Nemačka privreda beleži pad, a osnovni razlog za to je političke prirode i izazvan je potezima Brisela, a u najvećoj meri upravo Nemačke koja ima veliki uticaj na ekonomska zbivanja i korake koji se povlače u Evropskoj uniji. Mere koje se donose mogu biti korisne za nemačku privredu ali nisu dovoljne da ostvare tražene rezultate u borbi protiv recesije. Naša privreda umnogome zavisi od stanja u nemačkoj i shodno tome za Srbiju je dobro da se recesija u Nemačkoj suzbija. U prvom redu za našu zemlju je bitno da se nastave direktne strane investicije. Za privredu Srbije može biti isplativo ako recesija dovede do izmeštanja pojedinih industrija iz Nemačke, tamo gde je jeftinija radna snaga, što može dovesti do otvaranja novih proizvodnih kompleksa na ovim prostorima – smatra Kovačević, a prenosi dnevni list Danas.
I ekonomski analitičar Branko Pavlović naglašava da je u interesu srpske privrede da se recesija u Nemačkoj obuzda.
– Srpska privreda je vezana za aktivnosti Nemačke, pa bi nastavak stagnacije mogao da dovede do odlaska nemačkih investitora sa naših prostora, što bi se odrazilo na gubitak radnih mesta. Stoga je za Srbiju značajno da se recesija u Nemačkoj zauzda. Sa druge strane, eventualni veći priliv direktnih investicija iz te zemlje, u potrazi za jeftinijom radnom snagom u kriznim uslovima, ne bi doneo privredni boljitak Srbiji, jer naša vlada potpuno nepotrebno izdvaja velike subvencije za strane investitore, a to svakako ne može da pospeši rast srpske privrede. Da bi do toga došlo nije dovoljno osloniti se samo na direktne strane investicije, koje opet sa druge strane ne treba ni odbaciti. Potrebno je povući dodatne poteze kako bi se na tom planu ostvario uspeh, odnosno preduzeti niz drugih mera za ekonomski oporavak – poručuje Pavlović.
Оставите одговор