Nivo propisanog aflatoksina u mleku je od 1. decembra ove godine trebalo da bude spušten sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu (ne litru), što je i maksimalni dozvoljeni nivo u Evropi. Međutim, od 9. decembra na snazi je novi pravilnik koji propisuje da ova granica ipak neće biti spuštena još celih godinu dana, ako i tada uopšte bude spuštena.
Inače, prošle godine je Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani bio izmenjen na vreme, odnosno krajem novembra, taman pre isteka roka za prelazak na strožije uslove za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku. Rok je i tada pomeren za godinu dana. Ove godine je, čini se, zaboravljeno na ovaj problem, pa je već izmenjeni pravilnik ponovo izmenjen tek 7. decembra.
Inače, granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku od 0,25 mikrograma po kilogramu čak pet puta je viša od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, a Srbija ga je i sama primenjivala sve do afere sa aflatoksinom 2013. godine, kada je vlada krizu sa aflatoksinom „stručno“ rešila tako što je dozvoljenu granicu podigla na nivo od 0,5 mikrograma.
Inače, aflatoksin u mleko stiže iz kukuruza koji se koristi u stočnoj hrani, a proizvodi ga buđ. Zato je i jedna od ključnih stvari tokom krize bila da se omogući adekvatno sušenje kukuruza pre skladištenja, navodi N1.
Od 2013. do danas granice dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku u Srbiji su se nekoliko puta menjale, počev od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po kilogramu. Odlaganje uvođenja granice od 0,05 mikrograma Ministarstvo poljoprivrede je prošle godine obrazložilo time što „EU standard od 0,05 mikrograma po kilogramu nije i svetski“.
„Procenjuje se da dve trećine svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,5 mikrograma po kilogramu, između ostalih i SAD, Kina, Japan, Indija… I sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i sirevima“, navelo je tada Ministarstvo poljoprivrede.
Оставите одговор