Počela bezbednosna konferencija u Minhenu

made-in-germany-rs-sigurnosna-konferencija-minhen

Govorom predsednika Nemačke Joahima Gauka počela je 50. Minhenska bezbednosna konferencija koja već pet decenija okuplja šefove država i vlada, ministre odbrane i inostranih poslova, političare, menadžere i naučnike iz čitavog sveta. Učestvuje i premijer Srbije Ivica Dačić, prenosi agencija „Beta“.

Ključne teme ovogodišnjeg skupa kojim od 2009. godine rukovodi bivši nemački diplomata Volfgang Išinger, jesu situacije u kriznim žarištima u Siriji, Iranu i Ukrajini, a razgovara se i o NSA-aferi vezanoj za prisluškivanje i neovlašćeno prikupljanje podataka iz elektronske komunikacije od strane američkih tajnih službi. Trećeg dana konferencije na dnevnom redu naći će se i dijalog Beograda i Prištine.

Otvarajući skup nemački predsednik Gauk i ministri inostranih poslova i odbrane, Frank-Valter Štajnmajer i Urzula fon der Lajen, izneli su svoje viđenje nemačke uloge u svetu. Na ovu temu, šef konferencije Išinger izjavio je za Prvi program nemačke televizije kako očekuje „temeljnu debatu o spoljnopolitičkom samopoimanju Nemačke“, dodajući da smatra da Nemačka „često deluje reaktivno“.

U daljim raspravama na ovogodišnjoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu učestvuju i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban-Ki Mun, američki ministar inostranih poslova Džon Keri, šef Pentagona Čak Hejgel i savetnica za bezbednost američkog predsednika Suzan Rajs, dok je iz Moskve stigao ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Među gostima su i iranski ministar inostranih poslova Mohamed Džavid Zarif i ukrajinski šef diplomatije Leonid Kožara. Međutim još nije potvrđeno da li će u Minhen na raspravu o budućnosti Ukrajine doći i takođe pozvani vođa ukrajinske opozicije Vitalij Kličko.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić učestvovaće u debati na temu dijaloga Beograda i Prištine, uz visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i premijera Vlade u Prištini Hašima Tačija. Tokom konferencije, premijer Dačić će imati više bilateralnih susreta sa evropskim liderima.

Prema navodima Nemačkih medija, konferenciji u Minhenu prisustvuje 20 šefova država ili vlada, 50 ministara odbrane i inostranih poslova, i na desetine bezbednosnih stručnjaka. Skup je stoga praćen i opsežnim bezbednosnim merama minhenske policije.

Mediji su posebnu pažnju usmerili i na diskusiju na temu „Bezbednost juče, danas, sutra“ u kojoj učestvuju tri nekadašnja velika imena svetske politike – bivši socijaldemokratski kancelar Nemačke Helmut Šmit, bivši američki šef diplomatije Henri Kisindžer i bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D’Esten.

Prva bezbednosna konferencija održana je u Minhenu usred „hladnog rata“ 1963. godine, a njen tadašnji predsednik, koji je ostao na tom mestu sve do 1996. bio je Evald-Hajnrih fon Klajst, nekadašnji oficir Vermahta, pripadnik grupe okupljene 1944. oko izvršioca neuspelog atentata na Adolfa Hitlera, Klausa Šenka fon Štaufenberga.

Tokom trajanja konferencije i ovoga puta će biti održane demonstracije „protiv militarističkog duha konferencije“, u organizaciji saveza raznih mirovnih grupa koje smatraju da se na „ratnoj konferenciji NATO“, kako se navodi u proglasu i pozivu na demonstracije naziva Bezbednosna konferencija, zaobilaze stvarni problemi: siromaštvo, rastuća nejednakost, rastući izvoz nemačkog naoružanja i rastuća moć globalnog finansijskog kapitala.

Minhenska konferencije finansira se i iz nemačkog saveznog budžeta, međutim nemački nedeljnik „Štern“ piše da ovoj manifestaciji preti opasnost zbog sve većeg učešća sponzora u finansiranju, među kojima su koncerni Linde i Šel, nemački Telekom, kineski telekomunikacioni koncern Huavej, azerbejdžanski državni naftni koncern Sokar, kao i kompanije iz industrije naoružanja – nemački Krauš-Maffei i američki Rayethon.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton danas će predsedavati na sastanku „četvorke“ za Bliski istok, koji će biti održan na marginama konferencije. Sastanku će prisustvovati generalni sekretar UN Ban Ki Mun, američki državni sekretar Džon Keri, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i bivši britanski premijer Toni Bler. U saopštenju Ketrin Ešton navodi se da se „Sastanak održava u trenutku kada je potrebno doneti teške i smele odluke“. Ona je izrazila nadu da će uz zajednički doprinos te odluke postati realnost.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор