Stručnjak Nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina (DGAP) Milan Nič tvrdi da ima pouzdane informacije na osnovu kojih je siguran da od projekta Jadra neće biti ništa, jer je to određena posledica, odnosno kolateralna šteta protesta, prenosi Dojče vele.
– Projekt Jadar neće krenuti. Ja sam čuo nešto (o Jadru). Za biznis je jako važno da su stvari predvidive. Tamo su (Rio Tinto) imali neke rokove, planove, nešto su uložili i ništa od toga. Oni idu van plana, i taj litijum tek treba iskopati. A to nije jedini projekt u Evropi, ima i drugih koji su bolje pripremljeni, ili su više predvidivi – kaže Nič.
Sudbina planiranog iskopavanja srpskog litijuma bila je jedna od tema panel-diskusije koja je u prostorijama DGAP-a u Berlinu održana 11. septembra, upravo na istom mestu na kom je pre jedanaest godina tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio snažne napore sa ciljem približavanja Srbije Evropskoj uniji. Panelisti su zaključili da se današnja Vučićeva Srbija zapravo udaljava od EU.
Milan Nič je na panelu predstavio kratku analizu DGAP-a o trenutnoj situaciji u Srbiji, a zaključci su bili poražavajući. U analizi stoji da se Srbija od faktora stabilnosti u regionu pretvara u faktor nestabilnosti, kao i da Vučić „nije u stanju da reši probleme Srbije, a ni da ponudi političke koncesije“ širokom narodnom pokretu koji se pobunio protiv aktuelne vlasti. Kriza u Srbiji se ne smanjuje, već se produbljuje, kaže Nič i zahteva od nemačke vlade aktivniju ulogu u njenom rešavanju.
– Mislim da se savezna vlada mora izjasniti. Do sada nisu imali jasan stav. Mislim da ministar spoljnih poslova Wadephul može i mora imati veliku ulogu kao predstavnik CDU-a, vladajuće stranke u Berlinu, ali i koja je deo EPP-a, gde su i naprednjaci. Mislim da bi nemačka morala podržati Martu Kos, kao poverenicu koja je imala jasne stavove – smatra stručnjak DGAP-a, vodećeg nemačkog think-tanka za područje spoljne politike.
U diskusiji je trebalo da učestvuje i Tilman Kuban, CDU-ov zastupnik iz Bundestaga, koji se tokom posete Srbiji pohvalno izrazio o planiranom projektu rudarenja litijuma. Ali, on je u poslednjem trenutku otkazao učešće zbog, kako je za DW potvrđeno iz njegove kancelarije, „hitnih obaveza“ u Bundestagu.
Umesto njega učestvovao je Manuel Sarrazin iz Stranke zelenih, poverenik bivše nemačke vlade za Zapadni Balkan. On je rekao da nije teško shvatiti aktelnu situaciju u Srbiji, s obzirom na transfer moći u kabinet predsednika Srbije.
Sarazzin smatra da 90% stvari u Srbiji ide preko predsednikovog stola, kao i da je u toku veliki test za ceo region zapadnog Balkana, s obzirom na „veliki broj igrača“ koji žele da prošire svoj uticaj. Govoreći o Vučićevoj politici balansiranja, bivši zastupnik Zelenih je u jednom trenutku rekao kako „ima osećaj da se srpski predsednik već odlučio za jednu stranu i da je njegov odlazak u Moskvu na Dan pobede bio jasan signal.
– U toj situaciji Berlin ne igra aktivniju ulogu zato što je tako lakše i zato što ima vrlo velike geopolitičke probleme. Možda je baš sad došao kritičan trenutak u diplomatiji po pitanju primirja u Ukrajini. U prioritetima Balkan nije to što je ranije bio za Berlin koji nema političku energiju ili pažnju za to, ali pre svega je lakše da nije u prvom planu – objašnjava Milan Nič.
Na panelu su govorili i Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kao i Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE. Oni su učesnike upoznali sa trenutnom situacijom u Srbiji i predstavili rezultate istraživanja o političkim stavovima mlade generacije.
Pudar Draško je istakla da zainteresovanost aktera iz inostranstva i pozivi za preuzimanje aktivnije uloge u rešavanju krize ohrabruju građane Srbije. Ona je poručila da to građanima pokazuje da njihova borba nije nevidljiva, a da se ono što oni žele – a to je pravda, to su institucije koje funkcionišu i to je vladavina prava – vidi upravo kao borba za evropske vrednosti koje bi svi trebalo da dele.
– To je nama ohrabrenje da nastavimo da se borimo za promene u Srbiji – naglasila je Pudar Draško, dodaje DW.
Оставите одговор