U aktuelnoj situaciji ukrajinskog rata i preteće nestašice hrane, nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir predlaže da se širom sveta ojačaju mali poljoprivrednici, a da se istovremeno ne smanjuju napori u pogledu zaštite klime.
Inače, i nemačka poljoprivreda je na udaru klimatskih promena. Kvalitet žita trpi zbog velikih vrućina, a sušni periodi i obilne kiše negativno utiču na žetvu. Od poljoprivrednika se traži da učine više za zaštitu klime, dok ministar poljoprivrede poručuje da upravo Nemačka, kao industrijska nacija, mora prednjačiti u borbi protiv klimatske krize, piše Dojče vele.
Prema računici Nemačke agencija za zaštitu čovekove okoline, udeo poljoprivrede u emisiji štetnih gasova trenutno je veći od 7%. Da bi se do 2030. postigli samoproglašeni klimatski ciljevi, emisije štetnih gasova moraju nastaviti da padaju za oko deset procenata. Takođe, vladajuće nemačke koalicione stranke su se dogovorile da bi do 2030. godine procenat poljoprivrednog zemljišta trebalo povećati sa sadašnjih nešto više od 10 na 30 posto.
Prema navodima ministra Ozdemira, važna komponenta bi bila ekspanzija organske, ekološke poljoprivrede, a uveren je da bi zaštiti klime doprineli i prestrukturisanje i konverzija stočarstva. Kako je rekao, cilj je manje svinja, goveda i peradi u boksovima, a više primerenog uzgoja u kojem životinje imaju više prostora i više borave na otvorenom. Ozdemir u tome vidi dobitak za sve strane i blagodet kako za čovekovu okolinu i životinje, tako i za poljoprivrednike i potrošače.
– Državni žig na pakovanjima mesa i mesnih proizvoda imaće za cilj da pomogne kupcima i da im ukaže na održiv i human uzgoj životinja, a postoje i planovi za finansijsku kompenzaciju poljoprivrednicima za prenamenu štala u prostor, koji bi bio više prilagođen životinjama – kaže Ozdemir.
Harald Grete, agrarni inženjer na berlinskom univerzitetu Humbolt takođe smatra da bi drugačiji uzgoj pomogao u zaštiti klime, a zagovara i manju potršnju mesa. On poziva na „politički miks“ koji bi podrazumevao više hrane biljnog porekla u zajedničkim ustanovama, vrtićima i školama. Njegov predlog je da se poveća stopa PDV-a na proizvode životinjskog porekla i smanji porez na biljne proizvode.
Ministar Ozdemir ukazuje i da je zaštita močvara takođe ključna u zaštiti globalne klime. Upravo na tom polju Grete vidi veliku potrebu za delovanjem jer je, kako kaže, zaštita močvara čak i važnija od širenja organske poljoprivrede. Naime, močvare se smatraju velikim skladištarima ugljenika, ali su brojna močvarna područja isušena i sada se koriste za poljoprivredu. Za ponovno stvaranje močvara, čime bi se smanjio procenat CO2, nemačka savezna vlada je već pokrenula programe finansiranja.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Nemačke Joahim Rukvid takođe se zalaže za zaštitu močvara, ali i za nastavak njihovog korišćenja u domenu poljoprivrede. On ne želi da firme budu istisnute s močvarnih područja i smatra da su poljoprivrednici voljni da rade na održiviji način u stočarstvu, ali i u ratarstvu.
– Oslanjamo se na tehničke mogućnosti kako bi se tlo moglo efikasnije nađubriti i obrađivati na način koji štedi vodu. U tome digitalizacija takođe igra važnu ulogu – smatra Rukvid i iznosi uverenje da će klimatski ciljevi u poljoprivredi biti ostvareni.
S druge strane, Grete je oprezni optimimista. kako kaže, političari su napravili male korake, ali još uvek ima velikih nedovršenih poslova.
– Promene u načinu uzgoja životinja i vraćanje močvara, na primer, traže hrabrost u kreiranju nove politike i formulisanju srednjoročnih i dugoročnih strategija, jer ovo su zadaci za čiju realizaciju je potrebno nekoliko legislativnih razdoblja. Klimatski ciljevi u poljoprivredi mogu se ispuniti samo putem dugoročnih strategija, a to je takođe važno za obezbeđivanje proizvodnje hrane – poručuje Grete.
Оставите одговор