Četrdeset i pet nemačkih firmi će od 1. februara eksperimentalno uvesti četvorodnevnu radnu nedelju, kako bi tokom šest meseci merile produktivnost radnika kojima će, uprkos smanjenoj satnici, ostati iste plate.
Cilj eksperimenta je da se provere tvrdnje sindikata da su ljudi koji rade manje ne samo srećniji ili zdraviji, već i efikasniji u svojim poslovima, javlja agencija Blumberg.
– Apsolutno sam uveren da se ulaganja u novi posao isplate jer povećavaju dobrobit i motivaciju, a time i efikasnost. Ako funkcioniše, četvorodnevna nedelja nas dugoročno neće ništa koštati – kaže Soren Frik, suosnivač firme za planiranje događaja Solidsense koja je deo ovog programa.
Projektom je naglašena šira promena koja se odvija na nemačkom tržištu rada, gde nedostatak kvalifikovanih radnika vrši pritisak na firme. Naime, manjak radnika, zajedno sa visokom inflacijom, ohrabrio je zaposlene u svim industrijama da traže veće plate i očuvaju fleksibilnost i nezavisnost koju su stekli tokom pandemije korona virusa.
Eksperiment će voditi novozelandska neprofitna organizacija „4 Day Week Global“ iz koje poručuju da bi radnici, koji će za vreme istraživanja raditi manje za istu platu, trebalo da ostanu bar jednako efikasni ili čak efikasniji.
Pored povećanja produktivnosti, očekuje se da će preduzeća imati koristi i od smanjenja skupih bolovanja zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti, budući da su Nemci u 2022. godini u proseku izostajali sa posla 21.3 dana, što je, kako je izračunao Savezni institut za zdravlje i sigurnost na poslu, izazvalo gubitak od 207 milijardi eura.
Zagovornici eksperimenta ističu da bi promena radne nedelje mogla da privuče nove radnike u Nemačku, inače zemlju koja prema Eurostatu u EU već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena.
Sa druge strane, nemački ministar finansija i član Stranke slobodnih demokrata Kristijan Lindner je kritikovao eksperiment, poručivši da će kraća radna nedelja zapretiti ekonomskom rastu i napretku zemlje.
Ipak, zagovornici ove ideje navode da su ranija istraživanja u SAD i Kanadi pokazala da je povećanje radne efikasnosti moguće, a da su radnici prijavljivali opšte poboljšanje zdravstvenog stanja, zbog čega se ni jedna firma nije vratila na petodnevnu radnu nedelju.
Naime, i Britanija je sprovela sličan eksperiment u kom je učestvovala 61 firma, a dokazano je da su radnici postigli imali dobar radni učinak, dok su se bolovanja smanjila za 65 procenata. Nakon takvog eksperimenta u Portugaliji, oko 20 posto radnika je reklo da se oseća bolje i da bolje spava.
Pored toga, Belgija je prva evropska zemlja koja je ponudila radnicima četvorodnevnu radnu nedelju, ali sa istom satnicom kao i petodnevna, dok je Japan podstakao svoje firme da radnicima nude kraću radnu nedelju nadajući se da će tako početi više da troše, ali i da će podići natalitet.
Оставите одговор