Narodna banka Srbije je odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 posto. Kamatna stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5 posto, a stopa na depozitne olakšice 1,5 procenata.
Kako se navodi u obrazloženju, nastavak konflikta u Ukrajini uticao je na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, na dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja. Stoga je centralna banka odlučila da pooštri monetarnu politiku, kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu, što doprinosi i održavanju stabilnosti kursa dinara prema euru.
„Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6 posto međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5 posto i dalje je dosta niža kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije”, navodi NBS.
Prema predviđanjima banke, inflacija bi trebalo da u drugoj polovini ove godine pređe na opadajuću putanju, dok njeno vraćanje u granice cilja treba očekivati u drugoj polovini naredne godine. U banci procenjuju da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje.
Iz banke podsećaju da je sistem federalnih rezervi SAD u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope na raspon od 0,75 do 1%, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja, te je izvesno da će i u narednim mesecima FED nastaviti da dodatno pooštrava monetarne uslove.
U uslovima jačih inflatornih pritisaka od očekivanih, i Evropska centralna banka je u martu odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, a krajem maja je najavila da bi početkom trećeg kvartala mogla da obustavi neto kupovinu aktive i započne sa povećanjem kamatnih stopa.
„Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost na globalnom nivou, mogli bi da doprinesu povećanoj opreznosti međunarodnih portfolio investitora koji određuju tokove kapitala prema zemljama u usponu”, poručuju iz NBS.
Оставите одговор