Međunarodni monetarni fond (MMF) juče je ponovo ukazao da je nemački budžetski suficit previše visok, zbog čega je pozvao tu zemlju da smanji poreze i poveća investicije kako bi istovremeno stimulisala domaću tražnju i ekonomije svojih trgovinskih partnera.
Već duže vreme Nemačka na meti kritika međunarodnih finansijskih institucija i svojih trgovinskih partnera koji je optužuju da ne uvozi i ne investira dovoljno, zbog čega druge zemlje nemaju dovoljno koristi, a posebno evropske zemlje.
U svom redovnom izveštaju o nemačkoj privredi MMF navodi da bi nemački budžetski viškovi trebalo da se koriste za inicijative koje jačaju potencijal rasta, kao što su investicije u infrastrukturu, pomoć deci, integracija izbeglica i olakšanje fiskalnog tereta na tržištu rada. Fond predlaže politiku koja bi podstakla Nemce da rade duže, što bi moglo da ohrabri stanovništvo koje stari da više troši umesto što štedi za penziju, prenosi agencija „Beta“.
„Nemačka treba da iskoristi svoje uvećane poreske prihode da investira u infrastrukturne projekte koji će podstaći potencijal za rast, i da ohrabri poslodavce da povećaju plate i pomogne da se podigne inflacija u eurozoni“, saopštio je juče MMF.
Prošle godine Nemačka je ostvarila rekordni budžetski suficit od gotovo 24 milijarde eura, odnosno 0,8 posto BDP-a, dok se većina evropskih zemalja, uključujući tu i Francusku, bori sa deficitom. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji se inače zalaže za budžetsku disciplinu, najavio je moguće smanjenje poreza, ali tek nakon pobede partije Angele Merkel na opštim izborima planiranim za jesen.
MMF predlaže Nemačkoj progresivno povećanje plata i inflacije kako bi se „povećala inflacija u zemljama koje euro koriste kao valutu i olakšala normalizacija monetarne politike“. Šojble je prošle nedelje izvestio da se ove godine očekuju veći poreski prihodi i pri tom odbacio kritiku da Nemačka ne investira dovoljno.
Evropska centralna banka (ECB) već dve godine sprovodi politiku velike podrške privredi, sa istorijski niskim kamatnim stopama, iz koje treba postepeno da izađe s obzirom na oporavak privrede u eurozoni. Međutim, stručnjaci centralnih banaka smatraju da je porast cena i dalje vrlo slab da bi došlo do promene politike.
Оставите одговор