Određeni proizvodi pod oznakom „Made in Serbia“ poznati su kupcima i izvan naših granica, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije (SFRJ), već i u zapadnoj Evropi, Americi, Africi, Aziji i Australiji.
Srpski brendovi omiljeni na Balkanu, ali i kod naše dijaspore širom sveta, svakako su „plazma“, „jafa“, „smoki“, „eurokrem“, „Knjaz Miloš“ ili „najlepše želje“. Na listi popularnih proizvoda nalaze se i pršuta, ajvar, kajmak, sir, rakija i maline.
„Zastava oružje“
Nekoliko proizvoda naše „Zastave oružja“ i dalje su veoma traženi u inostranstvu: „CZ 999 škorpion“, „E39“ i dalekometna puška „crna strela“, prenose „Večernje novosti“.
– U veoma surovoj tržišnoj utakmici moguće je opstati samo sa ponudom proizvoda izuzetnog kvaliteta. Krajem osamdesetih godina „Zastava oružje“ je napravila pištolj „CZ99“, ali su sankcije omele njegov uspeh. Međutim, njegovi naslednici: „CZ999 škorpion“ i „EZ9“, u punoj meri su afirmisali brend „Zastava“, osvojvši američko tržište, gde je u poslednjih pet godina prodato preko 10.000 jedinica. Pored američkog tržišta, naše oružje stiže i u ostale delove sveta, pre svega na tržišta Bliskog istoka i zapadne Afrike, gde je u istom periodu prodato preko 30.000 jedinica, od čega 2.000 u „luks“ varijanti – kaže Rade Gromović, direktor ove kragujevačke kompanije.
Po njegovim rečima, strane kupce osvojila je svojom pouzdanošću, efikasnošću i lakoćom rukovanja, i dalekometna antimaterijalna puška „crna strela“, koja poseduje atribute i snajperske puške.
– U proizvodnom programu godišnje imamo blizu 80 različitih artikala, a time smo jedini svetski proizvođač koji je sa toliko različitih proizvoda u domenu proizvodnje lovačkog, sportskog i vojnog oružja. Na godišnjem nivou „Zastava“ proda oko 150.000 jedinica, od pištolja, karabina do mitraljeza, bacača granata i drugih proizvoda. Vrednost izvoza kreće se od 40-45 miliona dolara, a samo u Ameriku izvezemo lovačkog oružja u vrednosti oko 12 miliona dolara – navodi Gromović.
„Ružno pače“
Čačanska varalica „ružno pače“ veoma je cenjena kod pecaroša širom sveta, pa preduzeće „Agli Dakling“ svoje veštačke mamce izvozi u 28 zemalja sveta! Od ukupne godišnje proizvodnje, čak 88 posto varalica za sportski ribolov odlazi u inostranstvo. U već čuvenom čačanskom preduzeću proizvodi se više od 1.200 vrsta mamaca, u zavisnosti od veličine modela i njegove dekoracije. Mesečno se proizvede i do 10.000 varalica, a kod nas se ovi proizvodi mogu kupiti samo od firme „Ribosport MM“ iz Užica.
– Naš mamac je u svetu poznat više od dve decenije, kada je firma „Ružno pače“ radila u sklopu čačanskog „Grafoprometa“. Veliko iskustvo i godine testiranja dali su rezultat, a naši mamci postaju poznati širom sveta po neprevaziđenoj lovnosti. Najveći deo posla u proizvodnji ovih varalica je ručni rad, pa je tehnološki postupak procesa proizvodnje zaštićen patentom. Varalice nastaju od specijalne vrste drveta: južnoameričke balse ili afričkog žutog drveta sambe – objašnjava Dragan Filipović, suvlasnik „Agli Daklinga“ i dodaje da firma trenutno izvozi u Kanadu, Ameriku, Kolumbiju, Čile, Rusiju, Litvaniju, Estoniju, Ukrajinu, Slovačku, Italiju, Finsku, Nemačku, Holandiju i Japan.
„DCS“ sistemi upravljanja
Zahvaljujući stalnom praćenju razvoja u oblasti sistema upravljanja, naučnici beogradskog instituta „Mihajlo Pupin“, zaposleni u preduzeću „Automatika“, obezbedili su dobru poziciju na svetskom tržištu, čak i u ozbiljnoj konkurenciji velikih stranih kompanija.
– Radi se o kvalitetnim sistemima upravljanja, uređajima i softverima različitih tehnologija, koji zadovoljavaju visoke standarde, a mogu da se primenjuju od lokalnog nadzora do proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije. Od 2001. godine naši „DCS“ sistemi upravljanja postavljeni su u oko 70 posto srpskih termoelektana i na svim agregatima hidroelektrana. Druga oblast u kojoj imamo svetske proizvode su sistemi za upravljanje saobraćajem odnosno za naplatu putarine. Veliko iskustvo u gradnji i održavanju ovih sistema omogućilo nam je da slične projekte realizujemo i u zemljama regiona i u Rusiji. Naši sistemi „naplaćuju“ putarinu na auto-putu Sarajevo – Zenica, a naći će se i na delu auto-puta u okolini Banjaluke. Sisteme za nadzor postavili smo u hidroelektranama „Višegrad“ i „Trebinje“. Osim toga, nadomak smo velikih poslova u Turskoj, Egiptu i Nigeriji, i to po sistemu „ključ u ruke“ – objašnjava mr Milenko Nikolić, direktor „IMP-Automatike“.
„Manual“
Novosadska kompanija „Manual“, koja se specijalizovala za izradu predmeta od kože, odavno je osvojila svetsko tržište. Muške i ženske kožne torbe, kaiševi i neseseri, pronašli su kupce u svim republikama bivše SFRJ, ali i u Norveškoj, Češkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Australiji, Rusiji i Velikoj Britaniji.
„Vrhunski srpski proizvod“
Pre neku godinu pokrenut je ambiciozan projekat „Vrhunski srpski proizvod“ (VSP), koji je trebalo da organizovano i uz pomoć države, prokrči put na svetsko tržište našim firmama koje prave kvalitetne proizvode iz bilo koje oblasti. Proizvodi bi morali da ispune niz uslova da bi postali vrhunski, a ideja je bila da se širom Evrope i Amerike otvore prodavnice sa srpskim asortimanom pod etiketom „Vrhunski srpski prozivod“. Jedan od pokretača ove inicijative Zoran Ilić, direktor kompanije „Biomelem“, ipak misli da se ne može govoriti o velikoj popularnosti naše robe široke potrošnje u svetu, već samo u regionu. Po njegovim rečima, srpski prozvođači su oslabljeni i iscrpljeni ratovima, sankcijama i lošom politikom ranijih vlada, koja nije štitila niti razvijala proizvodnju do svetske popularnosti.
– Od ove vlade očekujem da podrži projekat „Vrhunski srpski proizvod“, preko kojeg bi se ušlo u kreiranje zajednikog globalno prepoznatljivog brenda. Da bi se to realizovalo potrebno je da se formira dugoročno javno privatno partnerstvo i da se svi VSP proizvođači kao ujedinjeni izvoznici stave u funkciju motora ili lokomotive privrednog razvoja – smatra Ilić.
Srpski izvoz
U izvozu Srbije najveće učešće za devet meseci ove godine imali su: drumska vozila sa 1.621,2 miliona USD, električne mašine i aparati sa 888,7 miliona USD, povrće i voće sa 551,6 miliona USD, žitarice i njihovi proizvodi sa 526,5 miliona USD i odevni predmeti sa 482,5 miliona USD. Izvoz ovih pet odseka činio je u posmatranom periodu 36,2 posto ukupnog izvoza.
U Privrednoj komori Srbije navode da je najstabilniji rast izvoza u prvih devet meseci ove godine zabeležio sektor primarne poljoprivrede i lova od 21 posto, u odnosu na isti period prethodne godine. Devetomesečni izvoz ovog sektora iznosio je 660,8 miliona dolara, a suficit je 230,4 miliona dolara, dvostruko veći od prošlogodišnjeg. Značajan suficit ostvarile su i proizvodnja prehrambenih proizvoda sa 607,6 miliona dolara, proizvodnja električnih proizvoda sa 212,6 miliona dolara i odevnih predmeta sa 212,2 miliona dolara. Ubedljivo najznačajnije izvozne grane su proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa učešćem u izvozu od 17,4 posto i proizvodnja prehrambenih proizvoda sa 11,3 posto učešća u ukupnom izvozu.
Оставите одговор