U Nemačkoj je prošle godine bez struje ostalo oko 328.000 domaćinstava, jer su im elektrodistributeri odsekli struju nakon višestrukih opomena zbog duga većeg od 100 eura. Troškovi poravnanja duga, ali i ponovnog priključenja, što košta i do 200 eura, mnogi primaoci socijalne pomoći i oni sa malim zaradama nisu u stanju da plate.
Broj domaćinstava kojima elektrodistributeri isključuju struju svake godine je otprilike isti, međutim, do sada se niko posebno nije bavio pitanjem kakva su to domaćinstva. Nemački „Karitas“ je zajedno sa Centrom za evropska ekonomska istraživanja (ZEW) objavio prvu takvu studiju, po kojoj odsecanje struje preti pre svega porodicama, dok konkretno isključenje pre svega pogađa samce.
Najčešće su u pitanju primaoci socijalne pomoći ili dužnici, a jedna grupa posebno skreće pažnju: „Izgleda da je ljudima sa niskim nivoom obrazovanja posebno teško da se snađu sa dugovima, opomenama za neplaćanje računa i neophodnom komunikacijom sa vlastima“, piše u studiji Karitasa, a prenosi „Dojče vele“.
Autori istraživanja kao rešenje predlažu da se u obzir više uzimaju okolnosti u kojima ljudi žive. Peter Hajndl iz ZEW kaže za list „Cajt“ da ljudi koji su prezaduženi moraju što pre da dobiju pomoć kako bi stekli opšte finansijsko obrazovanje o tome kako uštedeti struju. Zamenik šefa poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, Oliver Krišer, smatra da bi takvo savetovanje trebalo da bude obavezno, jer se na lokalnom nivou već pokazalo kao korisno.
– U Nemačkoj se od 2000. godine do sada cena kilovat-sata udvostručila, a plate ni blizu ne prate taj trend. Ono što je u okviru socijalne pomoći predviđeno za plaćanje struje ne odgovara njenoj pravoj ceni – kaže Krišer.
Protestantska humanitarna organizacija „Dijakoni“ takođe se zalaže za povećanje socijalne pomoći, koja trenutno iznosi 416 eura, a u okviru koje je svega 35 eura predviđeno za izmirenje računa za struju.
– To je još uvek daleko ispod normalnog troška za struju u prosečnom domaćinstvu. Ljudi koji primaju socijalnu pomoć ili imaju minimalnu zaradu jednostavno nemaju novca za ugradnju novijih instalacija i aparata koji štede struju. Kada se u takvoj porodici pokvari mašina za pranje veša, ostaje samo mogućnost kupovine jeftinog polovnog uređaja koji troši više struje od modernog aparata – objašnjava predsednik te organizacije Ulrih Lili.
Pomenuta studija je pokazala da elektrodistributeri struju ređe seku dugogodišnjim korisnicima socijalne pomoći, a autori smatraju da dužnici tokom vremena nauče da bolje raspolažu novcem. Međutim, politikolog Kristof Štrink kaže da dužnici imaju na raspolaganju tako malo novca da se tuširaju hladnom vodom, kako bi izbegli da im odseku struju.
Оставите одговор