U zrenjaninskom selu Botošu najavljuju da bi njihova energana na biogas “Bioelektra” mogla biti prvo postrojenje u Srbiji koje će otpadnu toplotnu energiju koristiti za grejanje sela sa oko 2.000 stanovnika.
Ovo bi mogao biti prvi konkretan projekat dogovoren tokom posete delegacije nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Srbiji. Njegova realizacija bi se odvijala u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje u oblasti bioenergije, koju od 2014. godine podržava Nemačka organizacija za međunarodnu tehnučku saradnju (GIZ).
– Bioelektra ukazuje na novi energetski svet i politiku u domenu energetike. Za svaku pohvalu je njena aktivnost na očuvanju klime i energetske stabilnosti, samim tim i na očuvanju prirode za naredne generacije – poručio je Andre Bauman, državni sekretar i čelnik delegacije Baden-Virtemberga, najavljujući da bi se korišćenje otpadne toplotne energije u Botošu moglo realizovati uz finansijsku podršku GIZ-a, prenose “Večernje novosti”.
Botoški ekološki industrijski pogon za proizvodnju „zelene struje“, snage 600 kW i godišnjeg kapaciteta od 5 miliona kWh struje, prvi je takav u ovom delu Srbije. Njegova izgradnja koštala je oko 2,5 miliona eura, a podignut je u jesen 2016. godine uz pomoć Vlade Holandije koja je donirala opremu vrednu 688.000 eura. Projekat je sa 275.000 eura bespovratnih sredstava podržalo i Ministarstvo rudarstva i energetike, a u sklopu međunarodnih obaveza Srbije na polju proizvodnje struje iz obnovljivih izvora.
Vlasnici botoške energane planiraju da u narednim fazama podignu snagu postrojenja na 1,8 mW, uz godišnju proizvodnju od 15 miliona kWh. Struja iz ove bioelektrane isporučuje se EPS-u, međutim otpadnu toplotnu energiju još uvek niko ne koristi.
– Toplotnu energiju nameravamo da koristimo za sopstveni staklenik od 5.000 m2, ali i za lokalnu javnu potrošnju. Nameravamo da se upustimo u organsku proizvodnju bilja i podignemo turističke kapacitete i napravimo tople bazene – navodi Branislav Pomoriški iz Bioelektre.
Projekat „Topla voda za jeftinije grejanje“ pogodan je za realizaciju javno-privatnog partnerstva, a obećava i to što su ga prepoznali nemački eksperti. Pored 5.000 kvadrata javnih objekata u Botošu (škola, ambulanta, fiskulturna sala, dom kulture…), toplom vodom iz Bioelektre moglo bi se zagrevati i još 3.000 kvadrata kuća i stanova.
Za rad ove elektrane biomasa se manjim delom obezbeđuje otkupom poljoprivrednih otpadaka od lokalnih ratara. Zahvaljujući sistemu za zalivanje, dve trećine sirovine dobija se duplom žetvom, odnosno uzgojem dve kulture godišnje, industrijske raži i sirka, na 100 hektara površine.
Korišćenje biomase za grejanje domaćinstava za 50 do 60 procenata je jeftinije nego u slučaju korišćenja zemnog gasa!
Оставите одговор