Nemački gradovi uvode besplatan gradski prevoz

Više nemačkih gradova je uvelo besplatan gradski prevoz određenim danima, što je eksperiment u sklopu mera za čistiji vazduh, koji bi trebalo da ubedi građane da smanje korišćenje automobila.

Evropska komisija (EK) je u maju 2018. podnela Evropskom sudu pravde tužbu protiv Nemačke i još pet zemalja Evropske unije zbog prevelikog zagađenja vazduha. U brojnim nemačkim gradovima prekoračeni su dozvoljeni nivoi azot-dioksida propisani smernicama Unije, a stav Evropske komisije je da su štetni gasovi krivi za oko 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva u čitavoj EU, piše Dojče vele.

Nemački „Klimatski paket“, podrazumeva od 2021. povećanje godišnjeg budžeta za izgradnju prigradske saobraćajne mreže, koji sada iznosi oko 8,6 milijardi eura, za još milijardu eura, ali mnogi istraživači klime smatraju da je to premalo. Savezno ministarstvo za saobraćaj raspolaže sa ukupno 30 milijardi eura, od čega 40 posto ide na održavanje puteva koje prvenstveno koriste automobili, pa više nemačkih gradova pokušava da podstakne korišćenje javnog prevoza umesto automobila. Tako su gradovi Minster i Karlsrue ponudili svojim građanima tokom decembra besplatan subotnji gradski prevoz pojačanog kapaciteta.

I Hanover je svojim građanima omogućio da prve subote u decembru besplatno koriste javni gradski prevoz, zbog čega je na ulice izašlo više autobusa i tramvaja kako ne bi bilo kašnjenja, a ponuda bila što atraktivnija. Regionalni načelnik za saobraćaj Ulf Birger Franc procenjuje da je ova akcija koštala oko 600.000 eura, ali da je uspela, jer je javni prevoz koristilo 60 posto više putnika. Ipak Franc naglašava da je to bio eksperiment, a ne dugoročno rešenje, kao i da bi prigradski saobraćaj u budućnosti trebalo da se širi i postane atraktivniji, a ne samo jeftiniji.

Kako kaže Lukas Blok sa instituta Fraunhofer, na kojem istražuje nove forme mobilnosti, skriveni troškovi za automobil su mnogo veći od troškova korišćenja javnog prevoza, ali kada su tramvaji stalno prepuni, kada stalno kasne i kada je teško stići do njih, onda i nije toliko važno što je vožnja besplatna. Sem toga, za one koji svakog dana idu na posao u drugi grad automobil je još uvek najatraktivniji. Prema Saveznom zavodu za statistiku, 60 posto takvih ljudi svakog dana na posao ide automobilom, a nešto manje od 50 posto njih vozi se više od 10 kilometara do radnog mesta. Povoljna karta za javni prevoz koja važi samo u jednom gradu njima nije interesantna.

Blok napominje da se u gradovima situacija menja i da opada broj mladih sa vozačkom dozvolom, što je, između ostalog, posledica situacije u kojoj javni prevoz funkcioniše kako treba, a bicikl se koristi kao alternativa. Međutim, u unutrašnjosti je situacija drugačija, jer prigradski autobusi i vozovi saobraćaju mnogo ređe, a neka mesta nisu dobro povezana, pa bi i u tom slučaju ponuda besplatnog prevoza bila bez efekta. Blok smatra da bi tu bio bolji šatl-sistem, neka vrsta minibusa koja bi mogla da vozi putem prvog reda i ulazi u sela samo kada ima potrebe, odnosno kada se putnici jave mobilnim telefonom.

Profesor Andreas Knije iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu skreće pažnju na državne subvencije za dizel automobile i kaže da će situacija biti bolja kada dizel više ne bude subvencionisan sa osam milijardi eura godišnje, a parkiranje u gradovima postane skuplje. U svakom slučaju, stručnjaci se slažu da prigradski javni prevoz mora postati atraktivniji po pitanju cene, komfora, dostupnosti i pouzdanosti, pri čemu ne treba zaboraviti da automobil ima važnu ulogu, zbog čega vožnja automobila istovremeno mora biti učinjena manje atraktivnom.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor