Srbija je iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope obezbedila 200 miliona eura za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u čak 27 opština, navode u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i dodaju da se zainteresovane opštine još uvek javljaju.
Do kraja godine projekti će biti započeti u Bačkoj Palanci, Bečeju, Velikom Gradištu, Priboju, Babušnici, Beloj Palanci, Pećincima, Lapovu, Temerinu, Petrovcu na Mlavi, Negotinu, Boljevcu, Dimitrovgradu, Rumi, Novom Kneževcu, Ražnju, Raškoj na Kopaoniku, Osečini, Baču, Gornjem Milanovcu, Novoj Varoši, Knjaževcu, Bajinoj Bašti, Divčibarama i Apatinu.
– Izgradnja prečistača i kanalizacione mreže će se raditi po fazama, u zavisnosti od spremnosti lokalnih samouprava. Za prvu grupu je u toku provera projektno-tehničke i priprema tenderske dokumentacije, a početak izgradnje prvih postrojenja očekujemo u ovoj godini – kažu u Ministarstvu i najavljuju da u narednih nekoliko godina država planira da ovakva postrojenja sagradi u 70 čak opština i gradova, prenose Večernje novosti.
Ipak, stručnjaci tvrde da bi prečistače trebalo da ima najmanje 360 opština u Srbiji, kao i da bi u rešavanje pitanja zagađenja vode, prema grubim procenama, bilo potrebno uložiti najmanje šest milijardi eura.
– Ovo je dobar početak. U zemlji imamo samo pet postrojenja, a i ona sva ne rade, u Vrbasu i Kuli. Da bi takva postrojenja mogla da se grade, neophodno je da je najmanje 40 posto teritorije opštine ili grada pokriveno kanalizacijom. Moguće je da pokrivenost bude i manja, ako se priključuje i neka industrija. Zato bi u prvom krugu trebalo da budu opštine i gradovi koji već imaju kanalizaciju – smatra Srđan Gajić, iz Udruženja Edukacija, ekologija, energetika.
Mnoge lokalne samouprave već imaju spremne projekte za prečistače otpadnih voda, koji pre gradnje prvo moraju da prođu kontrolu. Pored toga, potrebno je obezbediti zemljište i izboriti se sa drugim administrativnim preprekama.
– Radujemo se što država prepoznaje prioritete kroz izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih i površinskih voda. Kroz naš projekat neophodno je da saniramo divlje deponije i velika smetlišta, kao i deo kanalizacione mreže koja nedostaje. Prečistač košta između četiri i pet miliona eura, gradićemo i transfer stanicu za selektovanje otpada, a dobili smo i 20 miliona dinara za izgradnju pontonskih brana na Limu – rekao je kaže Rade Vasiljević, predsednik Opštine Nova Varoš.
Cena postrojenja zavisi od mnogo faktora, pa je tako Šabac tražio da ima i fabriku za preradu mulja, koji bi se kasnije mogao koristiti za dobijanje toplotne energije. Prema rečima Srđana Gajića, nusproizvod otpadnih voda je mulj iz kog se kasnije može dobiti gas metan, ali i energija, kao i hrana za stoku – humus.
Оставите одговор