Kako je pokazala Studija Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) pod nazivom „Stvarna cena struje iz uglja u Srbiji“, proizvodnja struje iz lignita nije isplativa za našu zemlju, zbog čega je u najkraćem roku potrebno zaustaviti zaduživanje za zastarele i prljave tehnologije.
Kako se navodi u istraživanju koje su sproveli naučni saradnik Instituta tehničkih nauka Ilija Batas Bijelić, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar i Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a, fiksni troškovi proizvodnje termoelektrana, koji ne zavise od obima proizvodnje i koji postoje i kada je proizvodnja nula, veoma su visoki i iznose tri četvrtine ukupnih troškova, a takođe su izuzetno visoki i troškovi održavanja sistema.
– Pogubno je dalje ulagati u stari način proizvodnje, koji javno preduzeće Elektroprivredu Srbije (EPS) vodi u sve veće gubitke. Kako bi se preduzeće očuvalo i učinilo konkurentnim u budućnosti treba razmotriti alternativne investicione mogućnosti. Stvarna cena uglja u Srbiji je dva do četiri puta veća od one koju građani i kompanije plaćaju kroz račun. Upoređujući cenu proizvodnje sa cenom plaćanja, a koja u plavoj tarifi na jednotarifnom brojilu iznosi 47,6 eura po megavat satu, a u višoj dnevnoj tarifi na dvotarifnom brojilu je 54,5 eura, može se zaključiti da stvarna cena struje iznosi preko 62 eura po megavat satu – navodi se u studiji.
Razlika između ove dve cene, one koja se plaća i one koliko bi trebalo da iznosi, pokazuje koliko košta proizvodnja struje iz lignita, što potrošač ne vidi, jer su ti troški nastali po nekim drugim osnovama – uz subvencije i ekološke štete poput zagađivanja vode, vazduha, upotrebe zemljišta radi odlaganja „jalovine“ i pepela, narušavanja zdravlja stanovništva, navodi se u studiji i objašnjava da se stvarna cena struje iz lignita pri integraciji u elektroenergetski sistem ne može videti jer je skrivena veoma niskom cenom hidroenergije.
„Na osnovu dostupnih javno objavljenih finansijskih izveštaja JP EPS došlo se do prosečne cene koštanja struje iz lignita u periodu 2017-2019. godina od oko 71 euro po megavat satu, a imajući u vidu da je na tržištu SEEPEX prosečna cena električne energije bila u rasponu od 45-55 eura, studija ukazuje na to da je gubitak javnog predzeća na proizvodnji struje na nivou 17-26 eura po megavat satu“, navodi se u saopštenju i zaključuje da su na ovako izračunatu osnovu nadograđeni eksterni troškovi, ekološki i zdravstveni, čime cena struje iz uglja postaje još veća i dostiže iznos od 108-207 eura po megavatsatu, zbog čega su stvarni troškovi tri-četiri puta veći od onih koje građani i privreda plaćaju.
Оставите одговор