U Nemačkoj je tokom prošle godine zbog ekonomske krize izazvane virusnom pandemijom više od milion radnika ostalo bez posla, uprkos milijardama eura uloženih u skraćeno radno vreme, proizlazi iz odgovora Savezne vlade na parlamentarni zahtev Levice.
Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, koje je u odgovoru koristila Savezna vlada, većina otpuštenih su ljudi koji su imali takozvani mini-posao. Njih oko 526.000 je ostalo bez posla, ali i 477.000 drugih zaposlenih koji su plaćali doprinose za socijalno osiguranje.
Ovi podaci se odnose na period od marta do septembra 2020. godine, a upoređivani su sa podacima iz istog preioda 2019. godine, dok se za poslednja tri meseca 2020. godine Zavod za zapošljavanje pozvao na procene, piše Dojče Vele (DW).
Gubitak posla je bio najočigledniji u sektoru ugostiteljstva i među zaposlenima u hotelima, gde je bez posla ostalo oko 398.000 radnika, uključujući i one angažovane na mini-poslovima. Pored toga, oko 78.000 radnih mesta je izgubljeno je u oblasti umetnosti, zabave i rekreacije, dok je u prerađivačkoj industriji je bez radnog mesta ostalo oko 128.000 ljudi, prvenstveno u metalskoj i elektro industriji, mada je Savezna vlada istakla da je taj sektor bio zahvaćen strukturnim promenama još od pre izbijanja pandemije.
U pokušaju da ograniči ekonomsku štetu i smanji gubitak radnih mesta Savezna vlada je u prvoj godini pandemije uložila u takozvano skraćeno radno vreme 22,1 milijardu eura, pokazuju podaci Savezne agencije za zapošljavanje. Poređenja radi, u 2019. godini takvo ulaganje je iznosilo 157 miliona eura, a tokom ekonomske i finansijske krize od 2008. do 2012. godine čak 8,5 milijardi eura.
Na vrhuncu korona krize na skraćenom radnom vremenu je bilo oko šest miliona zaposlenih, ali se u međuvremenu taj broj znatno smanjio. Prema račinici Instituta za ekonomska istraživanja IFO, prošlog meseca je 2,7 miliona ljudi bilo na skraćenom režimu rada, ili oko 8 posto zaposlenih koji podležu zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje. U februaru je ta stopa iznosila 8,7%.
Gubitkom radnih mesta usled ekonomske krize i dalje je posebno pogođeno ugostiteljstvo. U martu je udeo zaposlenih iz ove branše koji su uključeni u meru skraćnog radnog vremene iznosio 50,8 procenata, piše DW.
Оставите одговор