Prodaja teretnih bicikala je u 2020. godini u Evropi porasla za 38 procenata, a prema očekivanjima u 2021. će porasti za još 66 posto, pokazuju rezultati istraživanja Evropske industrije kargo bicikala, u kom je učestvovalo 38 specijalizovanih proizvođača.
Ubedljivo najveće evropsko tržište za teretne bicikle je Nemačka, čije je nacionalno Biciklističko udruženje (ZIV) zabeležilo 103.000 prodatih kargo bicikala u 2020. godini. Za Nemačkom je Danske sa 25.000, Holandije sa 16.000 i Francuske sa 12.000 prodatih kargo bicikala u prošloj godini, navodi Evropsko biciklističko udruženje (Konebi).
Sve veća potražnja za ekološkim prevozom i tehnološki napredak e-bicikala dva su ključna faktora koja stoje iza trenda rasta potražnje. Prema istraživanju, proizvođači teretnih bicikala su prijavili da je 92 posto njihovih modela prodatih u prošloj godini bilo električno.
– To ima svoju cenu, a naš najjjeftiniji električni model košta od 3.800 eura. Međutim, kako za neke ljude kargo bicikli sve više postaju izbor načina života, proizvođači se utrkuju ko će od njih napraviti rols-rojsa na tržištu – objašnjava Filip Runge, savetnik prodaje u Ahoi Velu, jednoj od najvećih prodavnica kargo bicikala u Nemačkoj, sa sedištem u Hamburgu.
Jedan takav primer je i nedavno u promet pušteni Ka G koji ima električni menjač brzina, kutiju sa zaštitnim jastukom od sudara, upravljanje kablovima za preciznije skretanje i sedišta na rasklapanje sa apsorpcijom vibracija i podesivim naslonima za glavu. Sa svim opcionim dodacima ovaj kargo bicikl košta više od 10.000 eura, prenosi BBC.
Za kupovinu električnih bicikala Nemačka daje subvencije, a daju ih i neke druge zemlje kao što su Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija i Belgija. Ipak ovi podsticajni programi često su organizovani na zbunjujući način, s obzirom na to da samo u Nemačkoj i Austriji ima više od 100 mesnih i regionalnih programa, navodi Arne Berensen iz nemačke interesne grupe cargobike.jetzt.
– Neke, kao ona u Minhenu, višegodišnje su i dobro vođene, ali sve u svemu, lokalna fragmentacija je izuzetno neefikasna, budući da svaki grad ili region mora da osmisli, izračuna i primeni vlastiti okvir koji najčešće istekne posle nekoliko meseci. Kada je Hamburg prošle godine izdvojio 700.000 eura za subvencionisanje 33 posto kupovine bilo kog novog kargo bicikla u gradu, sav taj novac je potrošen za manje od 30 minuta, a isto to se prethodno dogodilo i u Berlinu. Takav kratkoročni haos uvodi dezorganizovanost u industriju, stvarajući skokove u potražnji, i navodi razočarane aplikante da odlažu kupovinu bicikla do početka nekog novog državnog programa – kaže Berensenova.
Kada je Nemačka u martu proširila program za komercijalnu upotrebu kargo bicikala , za malo više od šest meseci je odobreno više od 2.000 prijava za subvenciju, ili gotovo pet puta više nego u čitavoj 2020.
– Sve do pre nekoliko godina komercijalne mušterije su činile najviše 10 posto klijenata, dok danas čine oko 35 posto. Otvaramo drugu prodavnicu u Hamburgu, usredsređujući se na teške bicikle za komercijalne klijente kao što su vodoinstalateri, hemijska čišćenja, domovi za nemoćne ili barovi i restorani – kaže prodavac bicikala Filip Runge.
Kompanija Švalbe izrađuje prvu gumu specijalno za kargo bicikle, koja kombinuje amortizere i čvrstinu, dok Boš, Šimano i Brose prave motore sa više snage, ali i robusnije kočnice i točkove, inspirisane automobilskom industrijom.
– Sve više ekspertize, stručnog znanja i elemenata iz automobilske industrije prenosi se na kargo bicikle, u čemu učestvuju čak i Volkswagen i BMW – kaže Arne Bersenen.
Оставите одговор