Kako je saopštilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, broj zahteva građana Srbije za azil u Nemačkoj postepeno opada, prenosi agencija „Tanjug“.
U maju je bilo registrovano ukupno 1.169 podnetih zahteva iz Srbije za azil u Nemačkoj, pa se tako po broju podnetih zahteva Srbija našla na trećem mestu, iza Sirije i Eritreje. Sudeći po statističkim podacima nemačkog Saveznog zavoda za migracije i izbeglice, u aprilu ove godine građani Srbije podneli su 1.256 molbi za azil, a u martu 1.386, iz čega se vidi da broj podnosioca zahteva pokazuje tendenciju pada. Od ukupno 1.169 molbi za azil građana Srbije u maju mesecu, po prvi put podneta su 764 zahteva, dok je 405 zahteva za azil bilo ponovljeno. Od početka ove godine do maja meseca, građani Srbije su podneli ukupno 7.789 zahteva, što je gotovo duplo više nego u istom periodu prošle godine, kada su podneta ukupno 3.492 zahteva.
Građani Kosova, koji se u statistici odvojeno analiziraju od građana Srbije, bili su u maju na osmom mestu sa 376 zahteva za azil, iza Sirije, Eritreje, Srbije, Albanije, Avganistana, Ruske Federacije i Somalije.
Nemačka vlada krajem aprila usvojila je predlog zakona kojim se Srbija proglašava za sigurnu zemlju, što znači da su zahtevi za azil njenih građana neosnovani, kao i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje. Pored Srbije, sigurnim zemljama proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa samim tim ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil.
Prema podacima Savezne vlade u Berlinu, prošle godine je od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, BiH i Makedonije, svega 60 zahteva odobreno, a 82 podnosioca je dobilo azilantsku zaštitu. Problem lažnih azilanata koji u Nemačku stižu zbog socijalnih privilegija i novca, u više navrata pretio je da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU. Međutim, organizacije za zaštitu ljudskih prava i izbeglica, kritikuju plan za proširenje liste sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma prisutnu u balkanskim zemljama.
Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja u slučaju Srbije iznosi 0,3 procenta, poređenja radi, statistika kaže da je iz Avganistana od ukupnog broja podnetih zahteva 35 posto dobilo status azilanata, iz Iraka 62 posto, Sirije 94 posto, Irana 53 posto…
Оставите одговор