U Nemačkoj se na godišnjem nivou „opere“ oko 100 milijardi eura stečenih kriminalnim aktivnostima, pokazuje studija koju je 2016. naručilo Savezno ministarstvo finansija, dok se, prema podacima Evropskog revizorskog suda, na nivou EU „opere“ oko 250 milijardi. Međutim, u „Transparensiju” smatraju da su stvarne sume daleko veće.
Nemačka policija već nekoliko godina pokreće spektakularne racije u objektima velikih nemačko-arapskih klanova, tokom kojih se oduzimaju nekretnine, luksuzni automobili, nakit i druge dragocenosti koje su verovatno kupljene novcem stečenim kriminalom. Tako je berlinski javni tužilac 2018. godine oduzeo porodici Remo više od 75 nekretnina vrednih 10 miliona eura, pri čemu se radi o klasičnom pranja novca u kojem se ilegalno stečene finansije, u ovom slučaju od pljački i trgovine drogom, ulivaju u legalne ekonomske tokove.
Naučni savetnik u „Mreži poreske pravde” i koautor studije iz 2016. godine, Кristof Trautfeter, kaže da Nemačka čini premalo kako bi u većim razmerama ušla u trag organizatorima kriminala koji u globalnim mrežama profesionalno peru novac od krijumčarenja droge, korupcije, utaje poreza i drugih krivičnih dela, piše Dojče vele.
U studiji se navodi da Nemačka ne preduzima adekvatne mere kako bi stala na put ogromnom problemu pranja novca, prvenstveno jer ga vlasti i političari ne prepoznaju, a potom i jer je kriminalcima olakšano neovlašćeno prebacivanje velikih količina novca u inostranstvo ili njegovo ubacivanje u ekonomske tokove preko trgovaca komercijalnom robom i umetničkim predmetima ili preko agenata za prodaju nekretnina. Kao treći razlog u studiji se navodi „anonimnost” bankarskih klijenata, koja je već 20 godina zakonski nedozvoljena, ali tako nije u praksi. Četvrti razlog su veoma mali istražni kapaciteti i nedostatak specijalizovane finansijske policije.
– Država više ne može da se oslanja samo na napore finansijskih institucija koje su dužne da prijave slučaj ukoliko postoji sumnja – kaže Trautfeter i dodaje da ona mora bolje da ih podrži, da podigne svest i poveća kontrolu, ali i da na odgovarajući način sankcioniše kršenje zakona.
Kao rešenje problema, u studiji se preporučuje uvođenje registra transparentnosti i nekretnina, ali i poboljšanje statistike i ciljane analize novčanih tokova, uz to i jačanje kontrole pranja novca u finansijskom i nefinansijskom sektoru, angažovanje dodatnog osoblja u specijalizovanim državnim institucijama i povećanu saradnju na međunarodnom i EU nivou.
– Ilegalni međunarodni tokovi novca više ne smeju da pronalaze sigurnu luku u Nemačkoj. Nemačka je prijemčiva za pranje novca i takva situacija podstiče paralelni globalni finansijski sistem u senci, u kojem, što nije i manje važno, cveta i korupcija – kaže Štefan Ome, finansijski stručnjak u nemačkom ogranku „Transparensi internešenala“.
U „Transparensiju“ smatraju da će optužbe iznesene u studiji na ovaj ili onaj način stići i do Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF) koju je još 1989. godine osnovala grupa G7 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, koje postavljaju svetske standarde u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja oružja za masovno uništenje, i rade na tome da ih države sprovode zakonito i efikasno, navodi Dojče vele.
Оставите одговор