Prema poslednjim podacima ekonomskog instituta IFO, 7,3 miliona zaposlenih Nemaca u maju je radilo sa skraćenim radnim vremenom, što je najviši nivo zabeležen od kada se prati ovaj parametar.
„Tokom globalne finansijske krize broj radnika sa skraćenim radnim vremenom je dostigao maksimum u maju 2009, kada je bilo registrovano nešto manje od 1,5 miliona ljudi“, navodi Sebastijan Link, stručnjak za tržište rada IFO instituta, a prenosi agencija Tanjug.
Nemačke kompanije su tokom krize izazvane virusnom pandemijom najavile da će uvesti skraćeno radno vreme za ukupno 10,1 milion zaposlenih, ali su, prema podacima instituta IFO, tu meru primenile u 71,6 posto slučajeva u odnosu na najavljeni broj.
Inače, 2,4 miliona Nemaca je u maju radilo sa skraćenim radnim vremenom u sektoru usluga, što je 24,5 posto ukupne radne snage u tom sektoru. Ovaj broj je u proizvodnji iznosio 2,2 miliona ljudi ili 31 posto od ukupnog broja radnika, dok je u trgovini 1,3 miliona radnika radilo skraćeno ili 29,7 posto.
Ovaj procenat je bio najniži u sektoru građevine, gde je 163.000 radnika, ili 4,1 posto, radilo sa skraćenim radnim vremenom. Za ostale privredne sektore koji nisu bili obuhvaćeni ovim istraživanjem IFO institut procenjuje da je skraćeno radilo 1,3 miliona radnika ili 11,3 posto od ukupnog broja.
U saopštenju IFO se navodi da je za razliku od globalne finansijske krize, kada je preko 80 posto zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom bilo iz proizvodnog sektora, u vreme korona krize ovo pravo iz radnog odnosa primenjeno u gotovo svim privrednim granama.
Оставите одговор