U sledećoj godini u Srbiji se očekuje dinamičan privredni rast koji će dostići 1,5 posto, dok će rast privrede na kraju ove godine biti 0,5 posto, ocenili su stručnjaci Svetske banke.
Ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović je objasnio na konferenciji za novinare, da se Srbija, zajedno sa zemljama jugoistočne Evrope, vratila u zonu rasta i u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od 1 posto. On je ocenio da bi privredni rast u Srbiji bio i veći da nije bilo suše koja je uticala na smanjenje poljoprivredne proizvodnje za oko 10 posto.
– Iako je na početku ove godine predvidela da će Srbija ostati u recesiji, Svetska banka je revidirala na gore projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 0,5 posto. Taj rast bi bio i viši da nije bilo „pomeranja“ u odnosima između evra i dolara, jer je oko trećina duga Srbije u dolarima. Projektovani privredni rast za sledeću godinu od 1,5 posto, i dalje je ispod potencijala srpske ekonomije, ali je sasvim realan. u Srbiji na srednji rok očekujemo znatno više stope rasta, koje bi mogle dostići regionalni prosek – ocenio je Šestović, a prenosi agencija „Tanjug“.
Po proceni Svetske banke, ekonomska aktivnost u šest zemalja jugoistočne Evrope se ubrzava, pa se u regionu u 2015. godini u proseku očekuje rast od 1,8 posto. Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru od 3,4 posto, Makedoniju od 3,2 posto, a najniža za Srbiju od 0,5 posto. Šestović je podsetio da su uzroci privrednog rasta povećanje privatnih investicija i rast potrošnje.
– U Srbiji je stopa nezaposlenosti značajno pala sa 20,3 posto u prošloj godini, na 17,9 posto u ovoj. Srbija je jedan od najboljih primera kako može da se napravi značajan razvoj i smanjenje fiskalnog deficita, koji je sa prošlogodišnjih 7 do 8 posto BDP-a, prepolovljen na 4 posto, a do kraja godine bi mogao bi biti i manji. U 2016. godini se očekuje dalje smanjenje fiskalnog deficita, ali ne tako naglo kao u 2015. godini. Po prognozama Svetske banke taj će deficit na kraju sledeće godine iznositi 3,5 podsto BDP-a, a na kraju 2017. 2,5 do 3 posto, što je nivo deficita koji omogućava održivost javnog duga – rekao je Šestović.
On je naglasio da se Srbija polako razdužuje prema spoljnim partnerima, a da projekcije pokazuju da će deficit u tekućim transakcijama, koji sada iznosi 2,4 posto, na kraju ove godine biti 4 posto BDP-a, što predstavlja ogroman uspeh, s obzirom da je taj deficit Srbije pre ekonomske krize bio veći od 20 posto BDP-a. Kako navodi, taj deficit je pokriven stranim investicijama sa čak 95 posto.
– Izvoz Srbije takođe značajno raste od početka ove godine i za sedam meseci je povećan za 8 posto u odnosu na isti period prošle godine. Nije porastao samo izvoz Fijatovih automobila, već i prehrambenih, tekstilnih i duvanskih proizvoda, kao i mašina. Zbog niske ekonomske aktivnosti i tražnje, za osam meseci inflacija je bila niska i ispod cilja Narodne banke Srbije, koja je za ovu godinu projektovala od 2,5 do 5,5 posto inflacije. Predviđanja Svetske banke su da će u sledećoj godini inflacija dostići 4 posto, posebno posle povećanja cena struje, zbog stabilnih deviznih rezervi i kursa dinara – rekao je Šestović i dodao da su devizne rezerve Srbije porasle za osam meseci za oko 600 miliona eura, dok je kreditna aktivnost banaka rasla za 7 do 8 posto, kao i kreditiranje privrede, iako je i dalje potrebno raditi na naplati „loših kredita“ kojih je oko 23 posto od ukupno odobrenih.
Оставите одговор