Na projektima obnove više toplana u Srbiji radiće nemačka konsultantska kuća „Fihtner“, koju je Svetska banka 2017. godine suspendovala zbog učestvovanja u korupciji i nameštanju tendera na projektu Svetske banke u Kongu, piše portal Pištaljka.
Samo godinu dana od isteka kazne, ova firma je angažovana na projektu modernizacije toplana u Nišu, Leskovcu, Boru, Jagodini, Senti i Negotinu. Za organizaciju i sprovođenje tendera, ovoj firmi je plaćeno 2,1 milion eura, što je više nego što iznose ukupni budžeti za obnovu nekih toplana.
Naime, nemački konsultanti većinom su plaćeni iz donacije Vlade Nemačke (1,6 mil. eura), ali i sa 500.000 eura iz kredita koji je Srbija uzela od Nemačke razvojne banke (KfW). Međutim, to nije sve, jer ukupno zaduženje za ovaj projekat iznosi 30 miliona eura, koje će u budućnosti vraćati građani Srbije.
Javnost u Srbiji nema nikakve podatke o tome kako je ova konsultantska kuća izabrana i na osnovu kojih kriterijuma. Zakon o javnim nabavkama se ne primenjuje u ovom slučaju, a Ministarstvo energetike kratko navodi da je “konsultant izabran na međunarodnom tenderu koji je u ime i za račun ministarstva sprovela banka KfW“.
Ni u nemačkim registrima se ne navodi da li je Fihtner imao konkurenciju na tenderu, već samo piše da je izabran sredinom 2020. S druge strane, u informatoru o radu srpskog Ministarstva energetike stoji da je „internacionalni konsultant izabran radi ubrzanja procedura i omogućavanja početka realizacije projekta“ jer, kako se navodi, prate ga kašnjenja i odlaganja, zbog čega radovi na toplanama ni do danas još uvek nisu ni započeti.
Prva odlaganja se pravdaju pandemijom, zatim je KfW kasnila sa isplatom zbog procedure razmene nota između Srbije i Nemačke, a kasnije i zbog tenderske dokumentacije. Za to vreme Srbija je u maju i u novembru prošle godine platila penale na nepovučena sredstva, ukupno 21.996,97 eura, navodi se u odgovoru v.d. direktorka Uprave za javni dug Tatjane Paulice Milovanović.
Prema podacima do kojih je Pištaljka uspela da dođe, vrednost radova u makar dve toplane, u Negotinu i Leskovcu, niža je od cene angažovanja nemačkih konsultanata, budući da koštaju 1,4 i 2 miliona eura. Međutim, najveći deo kredita, 11 miliona eura, biće uložen u rekonstrukciju beogradske toplane „Cerak“, koja je naknadno uključena u ovaj projekat, nakon što je kragujevačko preduzeće „Energetika“ posle četiri godine odustalo od učešća, jer bi se njime, kako navode u preduzeću, „smanjila solventnost“ i onemogućio drugi projekat za koji su u međuvremenu dobili sredstva.
Projekat „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja – faza pet“ nastavak je saradnje Srbije i Nemačke kojom se od 2001. godine kroz više faza finansiraju popravke na domaćim toplanama.
Оставите одговор