Umesto eurodizela koji košta 120 dinara po litru, poljoprivrednici u Sremu u svoje traktore masovno sipaju jestivo ulje, koje je, kako tvrde, i dva puta jeftinije od klasičnog goriva, a isplati im se da ga kupuju i u megamarketima, gde se može naći po ceni od 82 dinara za litar.
Ovakvo rešenje nije novo. Upražnjavali su ga i stariji paori, jer je zejtin i ranije bio jeftiniji od nafte. Međutim, problem nije u visokoj ceni eurodizela i jeftinom ulju, već u prestarelim traktorima na srpskom njivama, jer troše dizel kojeg više nema na tržištu, a kada se u njih sipa eurodizel, potrošnja goriva je značajno veća, piše novosadski „Dnevnik”.
– Ne može se dopustiti da zbog oldtajmera na tržištu imamo gorivo lošijeg kvaliteta. Država je mnogo radila da unapredi kvalitet goriva i da se ispoštuju najviši standardi. Proizvodnja kvalitetnog goriva više košta, kompanije su u to uložile mnogo para i ne mogu takav proizvod davati ispod cene – kaže Tomislav Mićović, sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije i dodaje da to nije ničiji hir niti nastojanje da se odmogne poljoprivrednicima, već je na tržištu takva situacija.
Po njegovim rečima, cene goriva bi mogle biti niže da država ne uzima veliku proviziju, kao što bi i jestivo ulje bilo skupo da su državni nameti veći na ove proizvode. Kako Mićović podseća, čak 47 posto maloprodajne cene dizela ide u državni budžet, a kod benzina to iznosi 52 posto.
Po državnim akcizama na gorivo Srbija spada u zemlje sa prosečnim zahvatanjima. Niže akcize od nas, recimo, imaju Bosna i Hercegovina i Makedonija, a više Slovenija i Mađarska. Pored toga, od 1. januara sledeće godine akcize na dizel biće za četiri dinara više.
– Naši traktori imaju motore koji fabrički troše običan dizel, nekadašnji D-2, pa imaju i do 60 posto veću potrošnju kada se u njih sipa eurodizel. U mnogim zemljama u okruženju postoji više vrsta dizela. Na zapadu imate D-1 gorivo, u Hrvatskoj takozvani plavi dizel, u BiH lož-ulje i D-2, samo u Srbiji nema D-2 goriva, a više od polovine naših traktora ima takve motore – objašnjava Predrag Popović, poljoprivrednik iz Laćarka za „Radio Novi Sad“.
Njegov kolega Stevica Umetić smatra da će vožnjom traktora na zejtin ratari izaći sebi u susret, jer će veća potrošnja te namirnice možda dovesti do poskupljenja suncokreta. Kako kaže, jestivo ulje se sipa u rezervoar u razmeri pola ulja, pola eurodizela, a traktor ide super i nema nikakvih problema čak ni pri oranju. Po Umetiću računica je jasna, pa ne treba da čudi što u selu Laćarak gotovo da nema kuće koja u traktorima dnevno ne potroši najmanje 50 litara zejtina.
– Dizel D-2 je bio raritet. Samo Srbija je koristila taj kvalitet goriva, ali ga odnedavno ni kod nas nema. Inače, takozvani plavi dizel koji se koristi u Hrvatskoj, potpuno je jednak eurodizelu po kvalitetu, ali naši poljoprivrednici o tome imaju pogrešne informacije. Inače, cena goriva za poljoprivrednike je pitanje za resorno ministarstvo poljoprivrede i državnu agrarnu politiku – naglašava Tomislav Mićović.
Po podacima Grupacije proizvođača poljoprivrednih mašina i traktora u Privrednoj komori Srbije (PKS), poljoprivredna mehanizacija u našoj zemlji je zastarela i u proseku ima oko 20 godina. U Srbiji ima više od 400.000 traktora, a stručnjaci navode da je za obnovu poljoprivredne mehanizacije potrebno godišnje uvoditi u rad oko 15.000 novih mašina.
Оставите одговор