Propale srpske banke napravile 800 miliona eura štete

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno je oduzela dozvolu za rad „Univerzal banci“, jer kako je izjavila, nije mogla da dozvoli da doživimo reprizu propasti „Agrobanke“, piše „telegraf.rs“.

Bankarski fijasko počeo je krajem 2011. godine sa propadanjem „Agrobanke“, zatim je godinu i po dana kasnije, aprila 2013. u stečaj otišla i „Razvojna banka Vojvodine“, a ubrzo potom i „Privredna banka Beograd“. Sve ove tri banke bile su u većinskom državnom vlasništvu. Početkom februara ove godine ista sudbina zadesila je i „Univerzal banku“, koja je bila u većinskom privatnom vlasništvu.
Donevši odluku o oduzimannju dozvole „Univerzal banci“, guvernerka Tabaković objasnila je svoj potez time da nije mogla da dozvoli reprizu propasti „Agrobanke“, koja je državu koštala 400 miliona eura.

– Nisam smela da oklevam i rizikujem reprizu „Agrobanke“ koja je zbog izbora 2012. godine, preko projekta odlaganja kroz formiranje „Nove Agrobanke“, pretvorena u državni trošak od 400 miliona eura. Otkuda meni pravo da zbog bilo koga i bilo čega rizikujem poverenje u ukupan bankarski sistem? – izjavila je tada Tabaković.

Guvernerka je navela da u Srbiji danas postoji 29 banaka sa licencom i naglasila da ni u jednoj od njih ne postoji takav problem koji bi doveo u pitanje stabilnost ukupnog finansijskog sistema.

Trošak zatvaranja „Univerzal banke“ po Agenciju za osiguranje depozita iznosi 70 miliona eura i 1,8 milijardi dinara što je ukupno oko 85 miliona eura. Za zatvaranje „Razvojne banke Vojvodine“ dato je 150 miliona eura, dok je „Privredna banka“ napravila štetu između 100 i 150 miliona eura.

Još krajem prošle godine, predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović je upozoravao da je uređenje javnih preduzeća i državnih banaka, ključna stvar za ozdravljenje javnih finansija u Srbiji.

– Ako se to ne učini, ne postoje te uštede koje mogu da se izvedu na platama, penzijama i povećanju poreza, a koje bi mogle da pokriju neracionalno poslovanje. To je osnovni problem i po tome bi trebalo da se meri da li je program ozdravljenja javnih finansija održiv – tvrdi Petrović.