Poražavajući rezultati PISA testiranja pokazali su da srpski đaci nisu zainteresovani za školu, zbog čega se naša zemlja ove godine našla bliže dnu nego vrhu ove liste. Učenici kasne i ne dolaze na nastavu, demotivisani su, ne vide da škola ima nekog smisla i u nju idu po navici i zato što moraju. Deca školu doživljavaju kao izolovano ostrvo i slabo je povezuju sa svojim životima.
Direktorka Instituta za psihologiju, dr Dragica Pavlović Babić, na ovaj način objašnjava rezultate PISA testiranja koji su pokazali da 41 posto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje. Njih čak 61 posto kasni na neki čas, svaki četvrti smatra da naporno učenje nije važno za postizanje rezultata, a polovina njih navodi da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu infomaciju od nastavnika, pišu Večernje novosti.
– Ovaj proces traje dugo, a razlog su okolnosti u kojima živimo i vreme u kome nema entuzijazma. Stanje se može poboljšati, ali ne preko noći. Obrazovanje mora da se posmatra kao vrhunska vrednost. Upornim radom ono može da dođe u fokus kao razvojna šansa – kaže Pavlović Babić i kao primere navodi Finsku i Poljsku, koje su postigle velike rezulate u toj oblasti.
Majka jednog beogradskog gimnazijalca kaže za Novosti da su deca u odeljenju njenog sina imala na tromesečju 1.300 izostanaka, od čega 800 opravdanih, 20 neopravdanih i ostatak nedefinisanih, jer opravdanja još nisu bila doneta. Prema ranijim podacima, u Petoj beogradskoj gimnaziji broj izostanaka po učeniku je iznosio od 67 do 200, a u proseku oko 100 tokom školske godine. U Prvoj beogradskoj gimnaziji prosečan broj izostanaka je bio 113, najviše u četvrtom razredu – 147 po učeniku, a najmanje u prvom – 76.
Nastavnici kažu da je veliki broj izostanaka bio karakterističan za učenike završnih razreda, a da se to sada pomerilo ka nižim razredima, što je zabrinjavajuće. Oni ističu, najviše se izostaje u vreme pismenih i kontrolnih zadataka i zaključivanja ocena, jer se đaci vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu nego da pokvare ocenu ili dobiju jedinicu. Kako objašnjavaju, učenici starijih razreda se ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja. Za takvu situaciju krive roditelje i domove zdravlja, jer roditelji redovno pravdaju izostanke svoje dece urednim lekarskim opravdanjima koja se lako dobijaju.
– Naš program je prenatrpan, deca između 14 i 17 godina su u pubertetu i ne žele da idu u školu, a vreme koriste da bi kampanjski naučili ono što moraju, jer uče za ocenu a ne da bi znali. Trend među srednjoškolcima je da su deca koja izostaju sa nastave ‘in’, a ona koja redovno idu na časove nisu – kaže predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, koja je 22 godine radila kao nastavnik u srednjoj školi, gde je, kaže, uvek bilo mnogo izostanaka.
Оставите одговор