Plan obnove srpskih banja

made-in-germany-rs-niska-banja-vodopad
Očekuju turiste iz Nemačke

Od 35 banja, koliko će biti vraćeno Fondu PIO, desetak bi moglo da se podigne na evropski nivo, dok bi preostali rehabilitacioni centri mogli da ponude korektnu uslugu i prihvatljive cene, tvrde u PIO fondu, a prenose Večernje novosti.

Reformom penzijsko-invalidskog sistema trebalo bi da bude obuhvaćeno i vraćanje imovine PIO fondu, a predstavnik Unije poslodavaca Srbije u Radnoj grupi za restrukturiranje PIO fonda, Dragoljub Rajić, kaže da je reč o bolnicama i banjama koje su izgrađene sredstvima Fonda, a ne države, a koje su uknjižene kao društvena svojina.

– Vrednost imovine PIO fonda iznosi 10 milijardi evra. Godinama je problem banja „trpan pod tepih“, vrednost je umanjivana kako bi se imovina budzašto prodala. Takav primer je i „Zlatar“, koji je građen od bračkog mermera. Ova bolnica sa 150 zaposlenih volšebnom odlukom Ministarstva zdravlja je zatvorena. Kasnije je Vlada Srbije donela odluku da je poklanja osiguravajućoj kući na ime dugova, što je protivzakonito. Banje su najviše uništavali političari u turizmu, koji su godinama mešetarili -­ kaže Rajić i tvrdi da su strani investitori zainteresovani za ulaganje u naše banjske kapacitete. On smatra da sve treba da bude transparentno, da se prvo sredi dokumentacija oko vlasništva i dozvola, izradi studija o mogućnostima i pozovu investitori da na terenu vide kakvo je stanje.

Kako dalje priča Rajić, ideja je da se izvuče maksimum. Prema internoj studiji, od 35 banja u njih 10 do12 može da se obezbedi visok nivo usluga, dok u ostalima, uz manja ulaganja kvalitet može da se podigne na srednji nivo. Savetnici iz Engleske bili su u Gamzigradskoj i Kuršumlijskoj banji i tvrde da su u Poljskoj banje bile u još lošijem stanju, jer pet decenija nije ništa u njih ulagano. Rajić navodi da su iskustva Češke i Poljske pokazala da je prihode banja moguće podići i do 40 puta, a ukoliko bi to bilo učinjeno i u Srbiji, bili bi rešeni ne samo socijalni problemi penzionera, već bi bila i smanjena nezaposlenost.

– Recimo, u Slovačkoj i Poljskoj su organizovali investicione konferencije, polovinu vlasništva zadržala je država, a investitori su sami postavili menadžment. To se pokazalo kao odlično, jer ozbiljni investitori imaju svoju mrežu turističkih agencija i napravili su ugovor sa nemačkim PIO fondom i prve godine su ugostili 900.000 nemačkih osiguranika, jer su cene bile i po 70 odsto niže. U prvoj deceniji od privatizacije imali su 11 miliona nemačkih gostiju i zahvaljujući tome su podigli prihod i do 40 odsto. Većinski udeo u banjama ne bi trebalo prodavati, kao što je to uradila Češka. Za deset godina prihodi čeških banja su porasli, a većinski profit se „odlio“ tamošnjim investitorima. Predlažemo optimalan način, da banje ostanu u našem vlasništvu i da investitori dobiju profit.  Za neke od banja mogu da se pronađu strateški partneri i da se u njima leče bolesnici iz EU, gde su zdravstvene usluge skupe – objasnio je  Rajić i dodao da su investitori iz nemačkog „De Hoga“ već bili u Srbiji.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор