Ukoliko budu građene prema objavljenim planovima, nove elektrane na ugalj u zemljama na putu ka EU, mogle bi prekoračiti odredbe evropskog Zakona o industrijskoj emisiji štetnih materija.
Kako je upozorila savetodavna pravna firma „Frenk Bold“ iz EU, radi se o termoelektranama „Kolubara B“ u Srbiji, „Pljevlja II“ u Crnoj Gori, kao i „Tuzla 7“, „Stanari“ i „Banovići“ u Bosni i Hercegovini, prenosi portal „EurActiv.com“.
Po sporazumu o Energetskoj zajednici iz oktobra 2013. godine, zemlje Zapadnog Balkana, Moldavija i Ukrajina obavezne su da od 1. januara 2018. postupaju u skladu sa Poglavljem III Direktive EU o industrijskoj emisiji zagađenja. Međutim, navedenih pet budućih termoelektrana na lignit mogle bi da prekrše tu odredbu.
– U praksi to znači da postoji veliki rizik od nepredviđenih dodatnih troškova za investitore u elektrane, kao i za potrošače struje, jer će verovatno morati da se prilagode tehnologije kako bi se sa približavanjem 2018. godine ispoštovali evropski propisi – upozorila je Kristina Šabova, advokat „Bolda“ i naglasila da vlade u regionu moraju da shvate da posle 2018. godine neće moći da izbegnu primenu odredbi evropske direktive za nove elektrane.
Potencijalna ekološka šteta i šteta po zdravlje ljudi od termoelektrana na ugalj dovela je do protesta aktivista u Ukrajini gde su po zakonu dozvoljeni niski regulatorni standardi za opasne zagadjivače, kao što su mono-azot-oksid (NO i NO2) i sumpor-dioksid (SO2). Kako navode u nevladinoj organizaciji „Alijansa za zdravlje i prirodnu sredinu“ (HEAL), ovi zagađivači odgovorni su za 18.200 prevremenih smrti u Evropi godišnje i 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa.
U Bosni i Hercegovini elektrana na lignit „Stanari“ kompanije EFT, trenutno u izgradnji, dobila je ekološku dozvolu za dva do tri puta veću emisiju SO2, NO, NO2 i prašine, nego što je to dozvoljeno propisima Energetske zajednice. Zato je banjalučki Centar za životnu sredinu Sekretarijatu Energetske zajednice podneo u januaru zvaničnu žalbu na ovu elektranu.
– Ako se takvi projekti nastave dok ostale evropske zemlje nastoje da podstaknu upotrebu uglja, poštovanje Direktive o industrijskoj emisiji će biti „minimalan zakonski uslov“ koji će morati da se primenjuje. Vlastima na Balkanu treba ukazati da zemlje koje žele da uđu u Evropsku uniju mogu da očekuju dalja ograničenja zagađivanja, što će gotovo sigurno uticati na njihova ulaganja u ugalj. Vlade i investitori u tom regionu takođe moraju da shvate da izgradnja novih elektrana na ugalj više nije dobra prilika za ulaganja, s obzirom na visoku cenu po klimu i zdravlje i visoku stopu neuspeha takvih projekata – objašnjava Pipa Galop, koordinatorka za istraživanja u „CEE Benkvoč netvork“ (CEE Bankwatch Network), mreži centralne i istočne Evrope za praćenje aktivnosti međunarodnih finansijskih institucija.
Оставите одговор