Jedini izvor prihoda za više hiljada stanovnika srpskog juga jesu sezonski poslovi, ali i berba pečuraka u koju odlaze cele porodice, najčešće da bi od zarađenog novca školovali svoju decu.
Čak 200 do 250 dana tokom godine porodica Dojčinović iz sela Ruplje kod Predejana bere pečurke u šumama oko Vlasinskog jezera. Iako pedesetogodišnji Radovan Dojčinović nikada nije imao stalan posao, uspeva da od prodaje pečuraka izdržava petočlanu porodicu. Deca iz planinskih sela na jugu Srbije svoj letnji raspust najčešće koriste tako što pomažu roditeljima u ovom i drugim poslovima.
Kada su vremenski uslovi pogodni za rast pečuraka, iskusni berači za jedan dan mogu da sakupe i do 15 kilograma vrganja. Jednu količinu ovih pečuraka prodaju u svežem stanju, dok drugi deo suše. Otkupljivači poznaju skoro sve berače pečuraka i dolaze im na kućni prag da preuzmu robu.
I u selima podno planine Čemernik izuzetno poštuju sve ono što im priroda nudi, a mnoge tamošnje porodice dodatno popunjavaju kućni budžet prodajom pečuraka, prenosi “B92”.
U Srbiji se godišnje ubere oko milion i po kilograma vrganja i lisičarke, od čega se oko 60 posto proda u zemljama Evropske unije. Sušeni vrganji u Nemačkoj dostiže cenu i do 7 eura po kilogramu.
Оставите одговор