I pored krize izazvane virusnom pandemijom, samo se mali broj nemačkih kompanija okrenuo domaćim lancima snabdevača u želji da promeni dosadašnju praksu globalnih kanala nabavki, pokazuju rezultati istraživanja instituta IFO urađenog za Fondaciju Konrad Adenauer.
U uzorku od 5.000 anketiranih kompanija, samo jedna od deset planira da se u buduće više oslanja na domaće lance snabdevanja. Prema rečima Lisandre Flah, direktorke IFO Centra za međunarodnu ekonomiju, mnoge kompanije nameravaju da prošire svoje magacine i dodatno povećaju broj dobavljača.
– Ovaj trend je prisutan u svim sektorima privrede. Velike kompanije se oslanjaju na širi krug dobavljača, dok mala i srednja preduzeća planiraju da povećaju svoje skladišne kapacitete. U sektoru proizvodnje 44 posto kompanija planira da promeni strategiju nabavki. Proizvođači koje pogođa nedostatak materijala verovato će sve češće pribegavati promeni svoje strategije nabavki. U veleprodaji ta cifra iznosi 35 posto, u maloprodaji 27 posto, a u sektoru usluga samo 10 posto – kaže Flah.
Analiza takođe pokazuje da bi vraćanje proizvodnje iz inostranstva u Nemačku, ili u obližnje zemlje, dovelo do velikog gubitka napretka, s obzirom na to da bi preseljenje moglo da prouzrokuje pad realne ekonomske proizvodnje u Nemačkoj za skoro 10 posto. Isto se odnosi i na preseljenje proizvodnje iz dalekih destinacija u susedne evropske zemlje, što bi, kako objašnjnava Flah, dovelo do pada proizvodnje za 4,2 posto.
– Ovo jasno pokazuje da bi politički vođena, sveobuhvatna reorganizacija lanaca snabdevanja nemačkih kompanija bila nepotrebna i da bi preseljenje ove vrste takođe bilo izuzetno skupo za ekonomiju i društvo – napominje Jan Cerniski, stručnjak za međunarodnu trgovinu i ekonomiju u Fondaciji Konrad Adenauer.
Malim i srednjim preduzećima (MSP) je naročito teško da dalje diverzifikuju dobavljačke lance i često im je potreban relativno veliki napor da uspostave i koordiniraju poslovne odnose sa nekoliko stranih dobavljača. Koautor studije Andreas Baur kaže da bi od velike pomoći bili trgovinski ugovori koji bi više bili prilagođeni MSP kada je u pitanju stvaranje robustnijih lanaca snabdevanja.
Studija pokazuje dsa bi, na primer, pojednostavljivanje i harmonizacija pravila o poreklu malim i srednjim preduzećima znato olakšali korišćenje sporazuma o slobodnoj trgovini, što bi otvorilo nove mogućnosti za diverzifikaciju. Takođe, i lanci vrednosti unutar EU, iz nemačke perspektive, imaju daleko najvažniju ulogu, kao i presudna uloga EU u geopolitičkom smislu.
– Sama nemačka ekonomija je manje važna kao snabdevač Kine i SAD, ali u celini, EU je najvažniji dobavljač poluproizvoda za te dve zemlje. Ove međuzavisnosti između Kine i EU umanjuju verovatnoću agresivnih trgovinskih mera, jer bi obe strane imale mnogo toga da izgube u trgovinskom sukobu – zaključuje Lisandra Flah.
Оставите одговор