Nemački tržišni regulator je krajem oktobra odobrio izgradnju mreže za transport vodonika, čije je jezgro, nakon skraćenja viška instalacija i nepotrebnih priključnih vodova, smanjeno za 600 kilometara, na ukupno 9.040 kilometara.
U nemačkom Udruženju operatera prenosnih sistema navode kako će prenosni kapacitet vodonične mreže odgovarati proizvodnji 278 teravat sati energije godišnje, odnosno trećini trenutne potrošnje prirodnog gasa u zemlji, prenosi index.
Neke deonice cevovoda trebalo bi da budu gotove pre roka 2032. godine, a ukupna cena projekta je procenjena na 19,8 milijardi eura. Najveći deo ovog iznosa trebalo bi da obezbedi privatni sektor, dok će država subvencijama ograničiti troškove mreže.
Više od polovine vodonične mreže činiće sadašnji gasovodi, a cela infrastruktura poveziće luke, industriju, skladišta i elektrane. Njihovi operateri i vlasnici moraće da rezervišu milijarde eura za investiranja u rekonstrukciju i izgradnju novih deonica.
Kako bi ograničila mrežne naknade, Nemačka razvojna banka (KfW) će operaterima nadoknaditi štetu preko amortizacije, a plan je da se oni u potpunosti obeštete do 2055. godine. Kako prihodi od mrežnih naknada budu rasli, ta razlika će biti preusmerena na poseban račun, što će olakšati povraćaj sredstava. Ukoliko računica ne bude uravnotežena do planiranog završetka povećanja proizvodnje vodonika 2055. godine, vlada će preuzeti 76 posto rizika, a ostatak operateri mreže.
Međutim, saopštenje KfW je pothranilo sve izraženije sumnje kompanija da je vladin plan za korišćenje vodonika nerealan i preskup. Energetska kompanija Uniper je početkom meseca saopštila da će prethodno planiranu investiciju od osam milijardi eura razvući na duži vremenski period, s obzirom na to da je potražnja za vodonikom slabija od očekivane.
Оставите одговор