Nemačka je od 2010. godine po osnovu kamata na pozajmice Grčkoj zaradila oko 2,9 milijardi eura, pokazuju podaci nemačke vlade predstavljeni u Bundestagu kao odgovor na zahtev „Zelenih“ o visini nemačke „pomoći“ Atini.
– Suprotno svim desničarskim mitovima, Nemačka je od krize u Grčkoj naveliko profitirala – rekao je član partije „Zelenih“ Sven-Kristijan Kindler, a prenosi nemački „Špigl“.
Po pisanju „Dojče velea“, najviše se zaradilo od intervencije koju je naložila Evropska centralna banka (ECB) u okviru takozvanog „Securities Markets Programme“, realizovanog na tržištu državnih obveznica od maja 2010. do septembra 2012. godine. Iako je ta mera trebalo da spusti kamate na hartije od vrednosti država koje su u krizi, one su ipak bile visoke, zbog čega je Grčka morala da plati 3,4 milijarde eura.
Tokom naredne dve godine prihod od kamata na nemačku pozajmicu Grčkoj, u iznosu od oko dve i po milijarde eura, odlazio je u takozvani Evropski fond za spas (ESM), ali se u stvari slivao u budžet Nemačke. Pored toga, tu je i pozajmica od strane nemačke državne Banke za obnovu i razvoj (KfW) koja je od Grčke naplatila kamatu od oko 400 miliona eura.
Kada se 2010. godine javila sumnja da će Atina ikada moći da vrati te dugove i kada su kamate počele vrtoglavo da rastu, u priču su se umešale i Evropska unija i MMF da bi Grčku održali likvidnom. Atina je ukupno primila oko 274 milijarde eura takvih povoljnijih kredita, ali je zauzvrat morala da se obaveže na reforme i mere štednje.
Evropska komisija (EK) je potvrdila da je Grčka samo u protekle tri godine sprovela oko 450 mera štednje i smanjivanja povlastica. S obzirom da trenutni program pomoći Grčkoj od 86 milijardi eura ističe 20. avgusta, ministri finansija eurozone sada dogovaraju koliko bi milijardi trebalo Grčkoj da povrati stabilnost i počne dovoljno da pozajmljuje na otvorenom tržištu novca.
Оставите одговор