Dvojica vodećih nemačkih ekonomista poručuju da su fiskalna pravila Nemačke o ograničavanju nivoa javnog duga apsurdna i da štete nacionalnim interesima u trenutnoj situaciji rekordno niskih troškova zaduživanja i usporavanja ekonomije.
– Dužnička kočnica je apsurdna i šteti Nemačkoj, što za saveznu vladu znači da treba da nastavi sa beleženjem suficita i u ovim trenutno ekonomski teškim vremenima, jer je dug sprečava da realizuje dalja ulaganja s ciljem stabilizacije ekonomije i očuvanja radnih mesta – kaže direktor ekonomskog instituta DIW Marsel Fračer, a prenosi agencija Rojters.
On je ukazao da Nemačka ima ogromne i konstante potrebe za ulaganjima u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije, zbog čega ne bi bilo pametno da ostane pri svom obećanju da se neće dalje zaduživati, čak i nakon što su prinosi na 30-godišnje nemačke obveznice postali negativni. Kako smatra, To bi, kaže Fračer, značilo da investitori zapravo plaćaju nemačkoj državi premiju kako bi joj pozajmili novac na duži period, odnosno da trenutna politika ide na štetu budućim generacijama, jer država živi na svojim rezervama i šteti zemlji kao poslovnoj destinaciji.
I direktor ekonomskog instituta IW Mihael Heter poziva vlasti u Berlinu da uzmu nove pozajmice i stvore fond za javna ulaganja vredan više od 100 milijardi eura.
– Dužnička kočnica više nije efikasna, jer su se okolnosti promenile, a država sada zarađuje novac čak i kada uzima novi dug. Ukoliko Berlin to ne uradi sada da bi finansirao više javnih investicija, jednostavno će biti na gubitku – poručuje Heter uz tvrdnju da je argument Berlina da sledeću generaciju ne bi trebalo opterećivati novim dugom, postao nevažeći u situaciji promenjenog okruženja finansiranja.
On je istakao da ukoliko se sada ne bude investiralo, ne samo da će biti opterećena sadašnja generaciju, već će i buduće generacije sačekati veća potreba za ulaganjima. Stoga je poručio da bi u predloženom investicionom fondu novac trebalo koristiti za izgradnju i popravku ulica i mostova i unapređenje javnog železničkog sistema, kao i za širenje mobilnih usluga pete generacije (5G) širom države.
Оставите одговор