Javni dug Srbije je na kraju juna iznosio 41,82 milijarde eura. Od ukupnog iznosa, najveći deo novca pripada kupcima euroobveznica, potom i kupcima dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, poslovnim bankama i kineskoj Eksport-import banci.

Prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, kupcima euroobveznica Srbija je na kraju juna dugovala 12,91 milijardi eura, ili skoro trećinu ukupnog javnog duga. Na mestu drugog najvećeg poverioca nalaze se kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, koje treba namiriti sa 6,94 milijarde eura, dok su na trećem mestu poslovne banke čiji krediti imaju 5,38 milijardi eura udela u javnom dugu.

Srbija kineskoj Eksport-import banci duguje 2,78 milijardi eura, za kredite stranih vlada 2,55 mlrd, a Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2,24 milijardi. Međunarodnom monetarnom fondu treba vratiti 2,09 milijardi, Evropskoj investicionoj banci 1,77 milijardi, Evropskoj banci za obnovu i razvoj 1,74 milijarde, Pariskom klubu poverilaca 841 milion eura, a Londonskom klubu 619 miliona.

Spisak se ovde ne završava, jer Razvojnoj banci Saveta Evrope dugujemo još 510 miliona eura, Evropskoj uniji 421 milion, Arapskom fondu za ekonomski i socijalni razvoj 364 miliona, Međunarodnoj asocijaciji za razvoj 285 miliona, Fondu za razvoj Abu Dabija 191 milion, Kuvajtskom fondu za arapski ekonomski razvoj 84 miliona, Saudijskom fondu za razvoj 78 miliona, Banci za razvoj i obnovu 17 miliona, a preostalim poveriocima milion eura.

Struktura javnog duga prilično je razuđena, Srbija nema jednog dominantnog kreditora, a najveći pojedinačni poverioci su kupci državnih evroobveznica. Po pitanju valutne strukture, čak 79,4% javnog duga je na kraju juna bilo u stranoj valuti. Najveći udeo bio je u eurima (63%), američkim dolarima (11,1%) i posebnim pravima vučenja (SDR – 5%), dok je dinarski udeo iznosio 20,6%, ili približno petina ukupnog javnog duga.

Valutna struktura duga je važna i zbog kretanja deviznog kursa, s obzirom na to da promene kursa mogu uticati na dinarsku vrednost obaveza ugovorenih u stranoj valuti, piše novosadski Dnevnik.

Slične vesti:

Ponovni pad javnog duga Srbije na 48,2 posto BDP-a Javni dug Srbije do decembra dostigao 38,34 mlrd € Javni dug Srbije pao na 65,7% BDP-a Javni dug Srbije porastao na 51,8 posto BDP-a Javni dug Srbije od 31,5 mlrd. € čini 53% BDP-a