Nemački giganti rekordno zarađuju dok otpuštaju sve više radnika
Ukupno posmatrano, 40 najvećih nemačkih kompanija iz indeksa DAX zaradilo je u drugom kvartalu ove godine više nego u bilo kom prethodnom tromesečju. Njihovi menadžeri zarađuju godišnje i do 10 miliona eura, dok istovremeno otpuštaju sve više svojih zaposlenih.
„Kumulativni operativni profit (EBIT) analiziranih preduzeća porastao je u odnosu na isti period prošle godine za 16 posto, odnosno za sedam milijardi eura, na rekordnu vrednost od 52,6 milijardi eura. Ukupan prihod takođe je dostigao novu najvišu tačku od oko 463 milijarde eura, što predstavlja rast od 4,6 posto, ili gotovo 20,5 milijardi eura“, pokazuje analiza konsultantske kuće EY (Ernst & Young).
Dojče Telekom je ponovo prijavio najveći kvartalni profit od 6,9 milijardi eura, potom i Alijanc (4,9 milijardi), Folksvagen (3,5) i Simens (3,4). Najsnažniji rast profita ostvarili su Bajer (hemija i farmacija) i Vonovija (nekretnine), dok je najveći pad profita zabeležen u auto industriji, kod BMW-a za čak 39%, Folksvagena za 9%, a kod Daimler Truck-a za 9%.
Prema pisanju Dojče velea, prvi utisak vara, s obzirom na to da rast prihoda i profita pretežno nose samo malobrojne privredne grane koje trenutno profitiraju od vanrednih ekonomskih kretanja, poput vojne industrije i onih koji imaju korist od globalnog buma veštačke inteligencije i data centara. Takođe, prema analizi EY, i hemijske kompanije, koje su već godinama u krizi, takođe su u drugom kvartalu zabeležile rast, jer su imale koristi od tenzija na Bliskom istoku koje su u Aziji dovele do problema u snabdevanju.
Predsednik upravnog odbora EY Henrik Alers kaže da bi se po rekordnim zaradama moglo pomisliti da je kriza u Nemačkoj prošla, ali je stvarnost potpuno suprotna, budući da potražnja na tržištu u Nemačkoj ostaje slaba, a da se rast profita i prihoda prvenstveno ostvaruje van granica. I Jan Brorhilker, izvršni partner EY, kaže da se za trenutne skokove profita u mnogim slučajevima duguje spoljnim, vanrednim faktorima koji mogu nestati isto tako brzo kao što su i došli.
Kako navodi EY, strukturni problemi mnogih vodećih nemačkih kompanija nisu rešeni. Preveliki administrativni aparati, visoka osetljivost na geopolitičke krize, novi talas carina i zatvaranja tržišta, kao i previsoki troškovi poslovanja u Nemačkoj osnovni su problemi koji i dalje postoje. Ukupno gledano, broj zaposlenih u DAX kompanijama nastavlja da opada, tako da su 30. juna 2026. ove kompanije imale oko 3,49 miliona radnika, što je za 41.000 (1,2%) manje međugodišnje. Radna mesta nestaju najbrže u auto-industriji, gde je krajem prvog polugođa ove godine bilo je zaposleno 691.500 radnika, što je najmanje od 2005. godine.
Henrik Alers vidi nekoliko trendova koji utiču na zapošljavanje. Sa jedne strane, brojne velike kompanije ukidaju radna mesta u okviru ambicioznih programa za smanjenje troškova i to je proces se nastavlja, dok sa druge strane, napredak veštačke inteligencije menja strukturu zapošljavanja, posebno u administrativnim funkcijama. Iako se veliki broj DAX kompanija širi i otvara nova radna mesta, to se uglavnom dešava u inostranstvu, jer im poslovanje u Nemačkoj pravi previše troškova.
I dok velike kompanije štede i ukidaju radna mesta, njihovi čelnici enormno zarađuju. Prema prošlogodišnjim podacima, prvi na listi najplaćenijih menadžera u Nemačkoj je šef SAP-a Kristijan Klajn, koji je zaradio 10,9 miliona eura, ili oko 30.000 eura dnevno, drugi je šef Dojče banke Kristijan Zeving sa 10,5 miliona eura zarade, a treći šef Adidasa, norvežanin Bjorn Gulden, kome je prošle godine isplaćeno 9,8 miliona eura, prenosi DW.
U širem indeksu EURO STOXX 50, koji na berzi obuhvata 50 najvećih kompanija iz Eurozone, Klajn zauzima tek šesto mesto. Najplaćeniji je Brazilac grčkog porekla Mišel Dimitrios Dukeris, koji vodi najvećeg proizvođača piva na svetu AB InBev. Ova kompanija sa sedištem u Belgiji vlasnik je brendova kao što su Budweiser (SAD), Corona (Meksiko), Beck’s (Nemačka) i Stella Artois (Belgija). Dukeris je prošle godine zaradio čak 63,9 miliona eura, ili samo 1,9 miliona manje nego prvi čovek Applea, Amerikanac Tim Kuk. Ipak, SAD su u sasvim drugoj ligi u kojoj je najplaćeniji menadžer prošle godine bio je Dejvid Solomon (Goldman Sachs) sa nešto više od 105 miliona eura.
Оставите одговор