U jednom od nekadašnjih najvećih rudnika uranijuma na svetu, „Wismut GmbH Schlema-Alberoda“, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, razvila se čitava zajednica mikroorganizama koji pod određenim uslovima mogu da stabilizuju uranijumsko zagađenje životne sredine.

Rudnik je zatvoren nakon ujedinjenja Nemačke 1990. godine, podzemni hodnici su poplavljeni i od tada se neprekidno sprovode skupi i dugotrajni procesi sanacije zagađenja. Međutim, iako je uranijum jako radioaktivan, a izloženost izaziva ozbiljna genska oštećenja kod živih organizama, u kontaminiranoj vodi se razvila čitava zajednica mikroorganizama koji pod određenim uslovima mogu da stabilizuju uranijum i smanje njegovu pokretljivost u životnoj sredini.

Rezultati ovog istraživanja, koje su sproveli mikrobiolozi i stručnjaci za ekologiju prirodnih resursa iz nemačkog Helmholtz-Zentrum Dresden-Rossendorf (HZDR) i Univerziteta u Granadi u Španiji, objavljeni su u uglednom naučnom časopisu „Nature Communications“, prenosi b92.

– Naša prethodna istraživanja su pokazala da bakterije mogu da koriste uranijum rastvoren u vodi kao deo svog metabolizma, ukoliko imaju pristup glicerolu kao izvoru hrane. Sada smo prvi put pokazali da bakterije, kada koriste glicerol kao izvor ugljenika, mogu da pretvore toksični uranijum rastvoren u vodi u stabilno hemijsko jedinjenje – navodi mikrobiolog Evelin Kravču-Barš iz HZDR-a.

Njegov kolega, Antonio Njuman-Portela, objašnjava da je njihova želja bila da što vernije reprodukuju prirodne uslove u kojima žive bakterije iz rudničke vode, jer na dubini od oko 2.000 metara ima veoma malo ili nimalo kiseonika. Kada su bakterije inkubirane uz dodatak glicerola, uočeno je da se uranijum menja u petovalentni oblik koji može biti „zaključan“ u stabilnim mineralnim jedinjenjima.

U prisustvu bakterija, petovalentni uranijum reaguje sa gvožđem i kiseonikom, stvarajući hamijsko jedinjenje FeU(V)O₄ koje je nauci bilo poznato, ali još uvek nema uobičajeni naziv. Ono što do sada nije bilo poznato jeste da se ovo jedinjenje može prirodno formirati pod uticajem bakterija.

– Posle 130 dana u uzorcima je ostalo rastvoreno svega oko pet posto prvobitne količine uranijuma. Bakterije nisu samo vezale uranijum za svoje ćelijske zidove, već je veliki deo tog uranijuma bio upravo u retkom petovalentnom obliku. To je omogućilo lakše stvaranje jedinjenja FeU(V)O₄, naročito nakon sušenja uzoraka i njihovog izlaganja kiseoniku – kaže Njuman-Portela.

Ianče, radioaktivno zagađenje uranijumom predstavlja problem širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji, Kanadi, Francuskoj, Južnoafričkoj Republici i Australiji zabeleženi su slučajevi u kojima su površinske i podzemne vode sadržale više od preporučene granice od 0,03 miligrama uranijuma po litru vode.

„Tokom poslednje tri decenije bioremedijacija se intenzivno istražuje kao isplativija alternativa klasičnim fizičko-hemijskim metodama prečišćavanja vode. Terenska istraživanja pokazala su da biološke metode mogu značajno da smanje koncentraciju uranijuma, pri čemu se izbegava stvaranje sekundarnog toksičnog mulja. Iako su naši rezultati dobijeni u specifičnim geohemijskim uslovima jednog rudnika, otkriveni procesi mogli bi da budu primenljivi i na mnoge druge vrste kontaminiranih voda“, zaključuju autori ovog istraživanja.

Slične vesti:

Bajerov lek protiv malarije u borbi protiv korone Klimatiski aktivisti u borbi protiv frankfurtskog auto-salona Nemačka eksperimentiše sa vremenom zarad klimatskih ciljeva Srbija napredovala u borbi protiv pranja novca Nemci ponovo šalju osiromašeni uranijum u Rusiju