Broj bankrota dostigao je u Nemačkoj najviši nivo za poslednje dve decenije. U drugom tromesečju ove godine registrovano je 4.996 stečajeva društava lica i kapitala, što je za 9 posto više u odnosu na prvo tromesečje, navodi Institut za ekonomska istraživanja Lajbnic iz Halea (IWH).

– Trenutni podaci pokazuju da je broj stečajeva i dalje na izuzetno visokom nivou – upozorava rukovodilac istraživanja IWH Štefen Miler, a prenose Vesti-online.

Iza hladne statistike ostaju ugašene firme, izgubljena radna mesta i sve dublja sumnja u ekonomsku politiku koalicije na vlasti. Prema pisanju lista Velt, kriza više nije ograničena na nekoliko ranjivih delatnosti, već istovremeno pogađa veliki broj privrednih grana i saveznih pokrajina. Negativni rekordi zabeleženi su u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu, sektoru nekretnina i uslužnim delatnostima, a posebno loša situacija je u pokrajinama Severna Rajna–Vestfalija i Hesen.

U IWH institutu očekuju da će broj stečajeva i u trećem kvartalu ostati iznad prošlogodišnjeg nivoa, što bi značilo da se talas bankrota još ne bliži kraju. Težinu problema potvrđuje i „Kreditreform“, koji procenjuje da je u prvom polugođu bilo oko 12.900 stečajeva firmi, što je najviše od 2013. godine. Savezni zavod za statistiku (Destatis) je samo u prvom kvartalu registrovao 6.275 zahteva za stečaj, ili za 6,5% više međugodišnje, a zatim je mart doneo rast od čak 15,8%. Inače, brojke se razlikuju zbog različite metodologije, budući da IWH prati prvenstveno društva lica i kapitala, dok zvanična statistika obuhvata širi krug preduzeća.

Sunovrat preduzeća naročito je izražen u industriji, koja je decenijama važila za glavni oslonac nemačkog blagostanja. Prema podacima agencije Rojters, u tom sektoru je do kraja marta za samo godinu dana ugašeno 127.300 radnih mesta, dok je od 2019. nestalo čak 341.500 industrijskih poslova. Najgore je prošla automobilska industrija, iz koje je za sedam godina otpušteno oko 125.800 radnika. U situaciji kada propadaju fabrike automobila, čelika, hemikalija i mašina urušava se čitav lanac dobavljača, lokalnih budžeta i dobro plaćenih radnih mesta.

Nemačka industrijska i trgovinska komora je upozorila da bez smanjenja poreza, cena energije i birokratskog opterećenja neće biti oporavka privrede. Prognoza rasta za 2026. godinu je spuštena na svega 0,3%, a gotovo četvrtina firmi razmatra smanjenje broja zaposlenih, pa privrednici traže od vlasti hitne i konkretne mere, piše Rojters.

Situaciju dodatno pogoršava seljenje kapitala iz Nemačke. Istraživanje DIHK-a pokazuje da 43 posto industrijskih kompanija planira ulaganja u inostranstvu kako bi smanjile troškove, a to više nije širenje uspešnih firmi na nova tržišta, već glasanje kapitala protiv uslova koje je stvorila sopstvena država. Vlada kancelara Fridriha Merca najavljuje reforme i oporavak, međutim, preduzeća i dalje kao razloge za seljenje kapitala navode skupu energiju, visoke troškove rada, birokratiju i nepredvidiva pravila.

Nemačke vlasti već godinama zagovaraju zelenu tranziciju, konkurentnost i oporavak, za šta nemačke firme račun plaćaju kroz skupu energiju, visoke troškove, slabu tražnju i preteranu regulativu. Stoga 5.000 stečajeva za tri meseca ne treba shvatiti kao prolaznu tržišnu korekciju, već kao ozbiljno upozorenje da nekadašnji motor Evrope gubi snagu pod teretom sopstvenih političkih odluka, pišu Vesti-online.

Slične vesti:

Nastavlja se talas bankrota u Nemačkoj U Nemačkoj se talas bankrota ne smiruje Talas bankrota u Nemačkoj se ne zaustavlja Nastavlja se talas bankrota nemačkih modnih kuća Nemačku ekonomiju zahvatio talas stečajeva