Od 29. jula kada je izmenjeni Zakon o radu stupio na snagu, poslodavci u Srbiji moraju da postupaju po novim odredbama čija se dodatna usklađivanja sa standardima Evropske unije, prema najavama resornog minisarstva, mogu očekivati u septembru, prenosi „RTV“.
Novi Zakon o radu veoma je sličan zakonima koji su već na snazi u bivšim jugoslovenskim republikama – Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a eksperti za radno pravo ukazuju da tako jedinstvena regulativa ima za cilj pre svega privlačenje stranih investitora i lakše poslovanje. U srpskom parlamentu predočeno je da bi zakonske izmene i dopune trebalo da doprinesu sprovođenju mera fiskalne politike u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenju „rada na crno“ i povećanju zaposlenosti.
Glavne izmene koje ovaj zakon donosi, pre svega se tiču načina obračuna otpremnina, preciziranja uslova za otkazivanje ugovora o radu, detaljnijeg regulisanja zakonskih posledica otpuštanja, zaštite materinstva i prava osoba sa invaliditetom, ali i inspekcijskog nadzora. Novim rešenjima smanjiće se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a poslodavcima predstavljaju znatan trošak. Jedan od ciljeva izmena i dopuna jeste obezbeđivanje pravnog okvira za podsticanje zapošljavanja, gde je posebna pažnja posvećena teže zapošljivim kategorijama nezaposlenih.
Pored ostalog, Zakon predviđa pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 posto po godini rada kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine ukupnog staža. Minimalna naknada u slučaju otkaza dobijenog po osnovu tehnološkog viška predstavljaće zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca, a visina otpremnine pri odlasku u penziju biće u visini dve prosečne plate zaposlenog.
Izmene Zakona odnose se i na pravo na naknadu za noćni rad od 26 posto, dok radni odnos na određeno vreme može da traje dve godine, ili duplo duže nego do sada. Pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni će steći već posle mesec dana neprekidnog rada, a pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor zaposleni gubi, izuzev ako dobije otkaz. U tom slučaju zaposleni ima pravo da, ako nije koristio ceo ili deo godišnjeg odmora, dobije novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora. Broj dana plaćenog odsustva smanjen je sa sedam na pet slobodnih dana za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice, dok će za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ubuduće dobijati po dva slobodna dana.
Poslodavac koji nije zaključio sa radnikom ugovor o radu, koji nije isplatio zaradu, nije dostavio obračun zarade, koji nema program rešavanja viškova zaposlenih, koji sprečava inspektora rada u obavljanju nadzora ili koji ne postupa po rešenju inspektorata, kazniće se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara. Poslodavac će biti kažnjen sa 100.000 dinara ako radnicima ne obezbedi vreme za odmor u toku radnog dana i nedelje, ako ne odobri radniku korišćenje plaćenog odsustva, uskrati mu pravo na otpremninu i otkazni rok, i ukoliko mu ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu…
Osnovni razlog što se za isplatu otpremnine računaju samo godine provedene kod poslednjeg poslodavca, jeste da se spreče zloupotrebe koje su se dešavale u praksi, odnosno da se više puta isplaćuje otpremnina istom zaposlenom za ceo radni vek. Ukoliko poslodavac ne isplaćuje radniku platu, predviđeno je da taj problem zaposleni reši u izvršnom postupku, bez vođenja sudskog spora. Ugovor o radu poslodavac može da otkaže zaposlenom u zavisnosti od njegove radne sposobnosti, ukoliko nepoštuje radnu disciplinu ili povredi radnu obavezu, u skladu sa ponašanjem zaposlenog i potrebama firme.
Prethodni Zakon o radu datira iz 2005. godine, a određeni njegovi delovi menjani su 2005, 2009. i 2013. godine.
Оставите одговор