Umesto da proizvodi hranu na obilju plodne zemlje kojom raspolaže, Srbija troši devize na uvoz pasulja iz Kazahstana, Kirgistana, čak sa Madagaskara, a već godinama jedemo i kineski beli i holandski crni luk.
Srpske jabuke uvozimo iz Slovenije, tako što ih izvezemo njima u septembru po niskim cenama, oni ih drže u hladnjačama, a onda nam ih vraćaju po daleko većoj ceni u aprilu.
Neko voće i povrće uvozi se i u sezoni, kada pristiže naš rod, jer se megamarketima više isplati da ga kupuju nego otkupljuju i pripremaju za prodaju. Da bi sveže voće i povrće jeli u zimu i rano proleće, mi sa raznih strana uvozimo paradajz, lubenice, kupus, krastavac, papriku i crni luk, a jabuke iz Čilea i kruške iz Južne Koreje. Kako piše „Politika“, jedne zime naši seljaci bacaju krompir i paradajz, a sledeće ih Srbija uvozi.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković pisala je prošle godine premijeru Ivici Dačiću, da „Srbija nema robne rezerve kojima može da izravna visoke oscilacije cena hrane, a ni irigacione sisteme, ni adekvatnu agrarnu politiku“. Od vlade je tražila pomoć u suzbijanju inflacije, pored ostalog i adekvatnom poljoprivrednom politikom.
Međutim, Srbija ima otvorenu tržišnu privredu, tržište poljoprivrednih proizvoda je u velikoj meri liberalizovano, a biće još i više kako se približavamo Evropskoj uniji. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković, ističe da „Srbija, nekada značajan izvoznik, sve više uvozi meso, prerađevine i živu stoku. U razmeni ove robe sa svetom u 2013. godini bila je u minusu 13,7 miliona eura. Za uvoz mesa u 2012. platila je sedam puta više nego 2006. godine, a uvoz mlečnih proizvoda u tom periodu povećan je za više od pet puta. Od 2009. stalno snižavanje carina na uvoz evropskog mesa, konzervi i kobasica, preti da satre već desetkovani stočni fond i dodatno oteža opstanak sela. Bićemo željni naše, domaće, šnicle“, upozorava Stanković.
– Stanje u našem stočarstvu je alarmantno. Broj stoke u poslednje dve decenije opadao je po godišnjoj stopi od 3 do 4 posto, dok se godišnja proizvodnja mesa svela sa nekadašnjih 600.000, na 450.000 tona. U bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje, stočarstvo učestvuje samo sa 31 posto, a neophodno je da njegov udeo bude bar 50 procenata – navodi Stanković.
Vlada u ostavci je za svoga mandata od godinu i po dana pokušala da uspori dalje proređivanja već prepolovljenog stočnog fonda. Povećan je poljoprivredni budžet, a Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkoj vladi, najavio je za kraj februara kreditiranje poljoprivrednika u ukupnom iznosu od osam milijardi dinara, uz kamatu od 4 do 6 posto. Kako je najavio vicepremijer u ostavci Aleksandar Vučić, za svega nekoliko dana desiće se i dugo očekivano potpisivanje ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kreditiranju gradnje sistema za navodnjavanje u Srbiji, vrednom 100 miliona dolara.
Naš agrar je u prošloj godini izvezao robe za 2,1 milijardu eura, a njegov spoljnotrgovinski bilans bio je u plusu milijardu eura. Ne treba biti mnogo stručan da bi se znalo da bi Srbija povećanjem proizvodnje i prerade povrća, voća i mesa, smanjila uvoz, a da bi time doprinos poljoprivrede spoljnotrgovinskom bilansu zemlje bio daleko veći.
Оставите одговор