Nemačka se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim problemom manjaka zanatskih učenika i pomoćne radne snage, s obzirom da svake godine sve manje omladine upisuje trogodišnje zanatske škole.
Kako pokazuju podaci nedavnih istraživanja, širom Nemačke ima skoro 120.000 upražnjenih mesta za šegrte ili 14.500 upražnjenih mesta više nego u 2013. godini, kada je bio zabeležen najveći rast potražnje za pomoćnom radnom snagom u skorije vreme. Ovakvo stanje delimično je izazvano jakom ekonomijom Nemačke i niskom stopom prirodnog priraštaja, što za rezultat ima porast potražnje za pomoćnom radnom snagom, ali i smanjenje ponude radne snage. Zbog svega toga u Nemačkoj je nedavno pokrenuta i reklamna kampanja u kojoj su zanatlije predstavljene kao atraktivni superheroji, sve ne bi li se mladi odlučili za upis u zanatske škole umesto za univerzitete, prenosi agencija „Beta“.
Nezaposlenost među mladima u Nemačkoj izuzetno je mala i iznosi svega oko četiri posto, u odnosu na 20,8 posto kolika je u Španiji, ili je poredeći sa EU prosekom od 9,8 posto. Snažno tržište Nemačke takođe utiče i da se srednjoškolci odlučuju za nastavak obrazovanja u želji da kasnije imaju veće plate. Tako je u 2012. godini broj studenata u Nemačkoj porastao na 2,2 miliona, što je dvostruko više nego pre 30 godina. Broj učenika u zanatskim školama, te godine je opao na 1,4 miliona, u odnosu na daleku 1980. godinu kada ih je bilo 1,7 miliona. Problem nedostatka radnika sada je veoma izražen u fizički zahtevnim zanimanjima i profesijama koje se smatraju manje uglednim, poput fabričkih radnika, vodoinstalatera, mesara ili kuvara, koji međutim, tokom prve godine zanatskog rada zarađuju mesečnu platu od oko 480 eura.
Nemačka zanatska konfederacija (ZDH), lobi grupa koja zastupa oko milion malih i srednjih preduzetnika, smatra da ideja o „uvozu“ pomoćne radne snage iz drugih evropskih zemalja nije dobra, jer nepoznavanje jezika predstavlja prepreku pri sticanju zanatske veštine. ZDH kritikuje i politiku poslodavaca da povećavaju zarade zanatlijama kako bi privukli učenike, jer smatra tu odluku dugoročno lošom za kompanije. Generalni sekretar ZDH Holger Švaneke, kaže da je mešavina majstora i akademaca ono što čini nemačku ekonomiju jakom, i ocenjuje da su Nemačkoj potrebna oba ova profila zaposlenih.
Оставите одговор