Ministri diplomatija 23 zemlje EU potpisali su u ponedeljak u Briselu sporazum o Stalnoj strukturnoj saradnji, kojim će se povećati izdvajanja ovih zemalja na planu jačanja veza u oblasti bezbednosti i odbrane, kako u naoružanju, tako i u spoljnim aktivnostima.
Cilj ovog sporazuma, koji će zvanično početi da funkcioniše u decembru, a odnosi se na 20 konkretnih angažmana, jeste da se dodatno razvije evropska odbrana i bezbednosna autonomija. Sa spiska potpisnica izostale su Velika Britanija i Danska, koje su na samom početku odbile da se priključe ovom projektu, a do sada se nisu pridružile ni Irska, Portugalija i Malta.
Povodom potpisivanja sporazuma, visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Federika Mogerini je izjavila da se radi o „istorijskom trenutku za evropsku odbranu“, prenose „Večernje novosti“.
Ovim potezom zemlje potpisnice su se, između ostalog, obavezale da će povećati izdvajanja za odbranu, kao i da će razvoj evropske vojne industrije stimulisati sa pet i po milijardi eura investicija godišnje.
Na ovakav korak Brisel se odlučio nakon serije kriznih događaja, kao što su teroristički napadi, ukrajinska i migrantska kriza. Čvršće okupljanje zemalja članica ubrzala je i neizvesnost kako bi američki predsednik Donald Tramp reagovao u situaciji da nekoj od njih zatreba pomoć NATO-a, u smislu odnosa sa Rusijom.
Neka vrsta odbrambenog pakta uz finansiranje i razvoj zajedničke vojne opreme, čije formiranje su inicirale Nemačka i Francuska, predstavlja znak jedinstva Evropske unije u trenutku kada se vode pregovori o istupanju Velike Britanije, koja se, kao najčvršći saveznik SAD, protivi ovom projektu.
Sa oko 200 milijardi eura godišnjih investicija u odbranu, zemlje članice EU se nalazi na drugom mestu u svetu, odmah iza SAD. Međutim, u Briselu smatraju da su se do sada, zbog neusaglašenosti, ta sredstva koristila nedovoljno efikasno.
Оставите одговор