Zbog kršenja „Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje“ u slučaju termoelektrane “Morava“, Sekretarijat evropske energetske zajednice je pokrenuo postupak protiv Srbije.
Prema planu na koji se Srbija obavezala, TE Morava je nakon 1. januara 2018. godine trebalo da radi još 20.000 sati, a onda da bude zatvorena ili prebačena na druge energente, ali je nastavila da radi uprkos isteku veka trajanja.
U saopštenju Evropske energetske zajednice se ističe da takva postrojenja mogu poslovati samo ako ispunjavaju strože standarde „Direktive o industrijskim emisijama“, što nije u slučaju TE Morava koja je 2022. godine dostigla kraj svog životnog veka.
Inače, ova direktiva EU odnosi se na ograničenja emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i ugljene prašine iz velikih ložišta i elektrana. Direktiva omogućava pojedinim elektranama na fosilna goriva da iskoriste limit od 20.000 radnih sati najdalje do kraja 2023. godine, a nakon toga i da nastave da rade samo ukoliko ispunjavaju standarde propisane EU Direktivom o industrijskim emisijama (Industrial Emissions Directive – IED).
TE Morava je izgrađena u Svilajncu 1969. godine kako bi se iskoristio otpadni ugalj iz podzemne eksploatacije. Poseduje blok instalisane snage 125 MW koji je prošle godine proizveo 560 GWh, što je udeo od 1,8 posto ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije (EPS).
Prema planu „Zeleni put“, EPS namerava da od 2025. do 2035. godine ugasi u svojim termoelektranama 10 blokova ukupne snage 1.094 MW, što bi praktično značilo kraj rada za TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A i nastavak rada sa smanjenim kapacitetom TE Nikola Tesla A (TENT A). Gašenje ovih postrojenja dovelo bi do smanjenja emisionog faktora sa 0,86 tona CO2 po MWh u 2019. godini na 0,51 tonu u 2035. godini, podseća N1.
Оставите одговор