Po podacima Inspekcije rada, u Srbiji je registrovano 333.998 privrednih subjekata, koje kontroliše ukupno 250 inspektora, što znači da inspektori tokom jedne godine stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca.
Zbog toga i ne čude pretpostavke da u našoj zemlji između 700.000 i milion ljudi nesmetano radi na „crno“, pišu „Večernje novosti“.
Kako navode u Inspektoratu, tokom prošle godine uspeli su na osnovu izvršenih nadzora, da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.
– U oblasti radnih odnosa, prošle godine smo izvršili 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno da rade na „crno“. Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru – objašnjava direktor Inspekcije rada Dragoljub Peurača.
Najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji, kako kaže Peruača, jesu nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenog ugovora o radu i zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatraju da osim nedostatka kadra, veliki problem predstavlja i nepostojanje valjanog sistema kontrole. Ivan Radak, iz NALED-a kaže da ni jedna zemlja u svetu nema dovoljan broj inspektora da bi pokrila sva preduzeća.
– To bi značilo da su potrebne desetine hiljada inspektora, što državni budžet ne bi mogao da izdrži. Problem sa malim brojem inspektora naspram ukupnog broja preduzeća rešava se dobrom analizom rizika. Proceni se gde bi mogle biti kritične tačke, odnosno preduzeća koja su potencijalni prekršitelji zakona i ide se pravo ka njima, umesto da se ide od vrata do vrata – smatra Radak.
Analize NALED-a i USAID-a pokazuju da upravo ta procena rizika nedostaje Srbiji da bi kontrole inspekcija bile efikasnije. Njihovo poslednje istraživanje pokazalo je da za godinu dana 30 posto preduzeća ne poseti nijedna inspekcija.
Оставите одговор