Uvođenje minimalne zarade početkom ove godine, izazvalo je u Nemačkoj oprečna mišljenja i predviđanja, ali je ova mera, po prvim pokazateljima, ipak dala neke rezultate, jer se prema zvaničnoj statistici, smanjio broj radnika koji koriste pomoć za nezaposlene.
Iako su procene sugerisale da će zbog uvođenja minimalca porasti broj zaposlenih na crno, sada se ocenjuje da je uticaj ove mere na tržište rada „umeren“. Prema statističkim podacima, u decembru 2014. godine više od 1,2 miliona radnika je svoj prihod dopunjavalo novcem od socijalne pomoći za nezaposlena lica, uvedene reformom „Harc IV“. Međutim, u februaru ove godine, odnosno dva meseca nakon uvođenja opšte minimalne zarade od 8,50 eura na sat, broj radnika koji koriste ovu pomoć smanjio se za oko 45.000.
Na zahtev Zelenih u Bundestagu, vlada je prezentovala podatke koji pokazuju da je od oko 4,3 miliona korisnika pomoći, broj onih koji svoje neredovne niske prihode dopunjuju primanjima za nezaposlene, opao sa 29,3 posto, koliko je bilo registrovano krajem 2014. godine, na 27,8 posto u februaru 2015. godine, prenosi „Euractiv“.
Međutim, portparolka Savezne kancelarije za rad kaže da broj korisnika ove socijalne pomoći uvek opada krajem godine i objašnjava da je to verovatno zato što je ova kategorija radnika pogođena zimskom, sezonskom nezaposlenošću, zbog čega privremeno koriste Harc IV sistem. Ona je za list „Zidojče cajtung“ izjavila da se njihov broj ipak više smanjio nego ranijih godina, što ukazuje da taj pad možda ima veze sa uvođenjem minimalne zarade.
Stranka Zelenih je u nemačkom parlamentu upozorila da ne treba preceniti uticaj minimalne zarade na zapošljavanje.
– Uvođenje minimalne zarade je ispravan potez, ali nije sredstvo za borbu protiv siromaštva, jer zaobilazi većinu siromašnih radnika. Zbog toga su potrebne dodatne mere kako radnici više ne bi morali da koriste davanja za nezaposlene, poput mera za borbu protiv porodičnog siromaštva i samozapošljavanje. Predlažem kombinaciju minimalne zarade, dečijeg dodatka i subvencije na zarade koje ne pokrivaju osnovne potrebe – ističe Volfgang Štrengman-Kun, portparol Zelenih.
Analitičari u Nemačkoj se slažu da posle šest meseci od njenog uvođenja, uticaj opšte minimalne zarade nije tako vidljiv. U tom smislu podsećaju da se broj nezaposlenih nije povećao, ali da raste rad na crno. Prema procenama iznetim u nedavno objavljenoj studiji Univerziteta Johan Kepler iz Linca i Instituta za primenjena ekonomska istraživanja, očekuje se da će broj radnika na crno, koji se od 2009. nije povećavao, porasti za 30.000 i da će dostići brojku od 7,8 miliona ljudi, dok se vrednost sive ekonomije procenjuje na 339,6 milijardi eura. Profesor Fridrih Šnajderiz iz Linca, koji je sproveo ovo istraživanje i obradio makroekonomske podatke za prvi kvartal, kaže da su promene izazvane uvođenjem minimalne zarade umerene. Po njegovim rečima, da je minimalna zarada 10 eura, prihodi sive ekonomije porasli bi za 4 do 6 milijardi eura.
Minimalnu zaradu naročito kritikuju nemački poljoprivrednici koji upozoravaju da će se proizvodnja jagoda i špargli preseliti u druge zemlje.
– Kod špargli i jagoda očekujemo 10 posto manji prinos. Za nas to znači da ćemo manje zaraditi, jer su nadnice porasle. Tako nešto ne može da potraje, jer ako su jagode iz Nemačke suviše skupe, trgovci će ih kupovati u zemljama u kojima nema minimalne zarade, ili tamo gde je ona niska. Ipak, nismo kapitulirali pred minimalnom zaradom, i nećemo – izjavio je predsednik Nemačkog udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid za list „Noje osnabriker cajtung“.
Оставите одговор