Srpski trgovci traže ukidanje PDV-a na donacije hrane

Uprkos nestašici, poremećajima u snabdevanju i rastu cena, hrana se baca svuda u svetu, a u Srbiji godišnje na deponijama završi oko 250.000 tona hrane. Budući da se u našoj zemlji na poklonjene namirnice plaća PDV, trgovcima se više isplati da hranu bace umesto da je doniraju.

U odnosu na prošlu godinu, hrana je u celom svetu skuplja u proseku za 8%, a Svetska organizacija za hranu upozorava da vreme jeftine hrane prolazi, jer će zbog poremećaja koje je izazvao rat u Ukrajini i rasta cena žitarica, osnovne životne namirnice biti još skuplje.

U izlogu ekspres-restorana Dragana Đurića već šest godina stoji oglas „Niko ne treba da bude gladan“, zbog čega svakoga dana donira kuvane obroke najugroženijim sugrađanima, prenosi RTS.

– Bude tu 10 do 15 ljudi, dođu, uzmu malo hrane, ne mislim da iko zloupotrebljava. Kolege u ostalim restoranima možda ne mogu da se organizuju baš na ovaj način na koji ja mogu, ali sigurno mogu na neki drugi. Neka ovo bude jedan apel za njih da te viškove koje imaju doniraju nekim ustanovama ili da to urade na neki drugi način, samo ne bacati – poručuje Dragan.

Statistika pokazuje da svaki stanovnik Srbije godišnje baci oko 28 kilograma hrane. Stručnjaci kažu da bi se manje bacalo kada bismo imali Zakon koji bi motivisao građane i kompanije da doniraju viškove hrane. Međutim, trgovcima se sada više isplati da bace hranu, jer se kod nas na poklonjene namirnice plaća PDV.

– Mi se zalažemo i dalje, svakim danom se borimo da se što pre donese zakon o ukidanju PDV-a na donaciju hrane. PDV nije mali, na neku veću količinu i veću donaciju to su ogromni novčani iznosi, i samim tim kompanije bi se sigurno više osmelile da doniraju kada bi ovaj zakon bio donet – poručuje Katarina Žigić Blagojević iz Banke hrane Beograd.

Osim socijalnog, bačena hrana predstavlja i veliki ekološki problem. Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a Siniša Mitrović napominje da jedan kubni metar deponije sada košta oko 200 eura.

– Preko 90% otpada se baca na deponije, a to je jedan ogroman resurs koji bi mogao da postane novi izvor energije, s obzirom na to da imamo model za konverziju bioenergenata u električnu energiju – kaže Mitrović i dodaje da u proseku svako domaćinstvo u Srbiji godišnje baci hrane u vrednosti od 800 eura.